Rutinski zadaci nestaju, ali ljudska kreativnost i kritičko razmišljanje i dalje ostaju ključni za istraživanja
Dok veštačka inteligencija preuzima računarsko modeliranje i osnovnu analizu podataka, doktorandi i postdoktorandi širom sveta osećaju sve veći pritisak, a naučnici pokušavaju da pronađu nove načine kako da opstanu i napreduju u promenjenom akademskom okruženju.
Dugo se smatralo da je naučno istraživanje povezano sa intelektualnom sigurnošću i stabilnom karijerom. Međutim, ta pretpostavka danas se sve češće dovodi u pitanje. Kako sistemi veštačke inteligencije ubrzano napreduju, mnogi naučnici priznaju da delovi naučne radne snage već osećaju posledice tehnoloških promena.
Kako bi procenio razmere ovog poremećaja, ugledni naučni časopis Nature intervjuisao je više od četrdeset istraživača iz akademske i industrijske zajednice koji u svom radu koriste veštačku inteligenciju. Jedan zaključak ubrzo je postao jasan - rutinsko kodiranje i osnovna analiza podataka, poslovi koje tradicionalno obavljaju doktorandi, postdoktorandi ili zaposleni bez doktorata, sve više se automatizuju.
Osnovni poslovi naučnih istraživanja prvi na udaru?
Prema rečima Xuanhe Zhaa, mašinskog inženjera sa Massachusetts Institute of Technology, to više nije pitanje budućnosti.
- To se događa već sada. Veštačka inteligencija te zadatke obavlja mnogo bolje od naučnika početnika - ističe on.
Anton Korinek, ekonomista sa University of Virginia, smatra da će uloge koje uključuju isključivo kognitivne zadatke prve nestati.
- Tradicionalno su to poslovi koji su najviše povezani s naučnim istraživanjem. Uskoro će ih u velikoj meri preuzeti veštačka inteligencija - upozorava Korinek.
Slično razmišlja i Brian Hie, računarski biolog sa Stanford University, koji navodi da su uloge istraživačkih programera danas u velikoj meri zastarele. Hannah Wayment-Steele sa University of Wisconsin-Madison kaže:
- Pre pet godina smatrala bih da je odlično zaposliti istraživačkog programera. Danas zaista više ne vidim potrebu za tim.
Nanshu Lu sa University of Texas at Austin ističe da su na tom univerzitetu sada znatno oprezniji pri zapošljavanju novih doktoranada i postdoktoranada.
- Delimično zbog neizvesnosti finansiranja, ali svakako i zbog razvoja veštačke inteligencije - navodi ona.
Ipak, takva praksa nosi i potencijalne rizike. Claus Wilke, takođe sa Univerziteta Teksas, upozorava da bi preterano oslanjanje na automatizaciju moglo imati dugoročne posledice.
- Možda ćete kratkoročno dobiti više istraživanja po uloženom dolaru, ali cena bi mogla biti kolaps razvoja naučnih kadrova i dugoročni pad kvaliteta nauke - smatra on.
Uprkos impresivnom napretku automatizacije, stručnjaci naglašavaju da veštačka inteligencija i dalje nije sposobna da samostalno osmisli originalne i inovativne istraživačke ideje.
Karu Sankaralingam, računarski naučnik sa Univerziteta Viskonsin–Medison, ističe koliko je važna ljudska uloga u formulisanju istraživačkih pitanja.
- Izuzetno mnogo vremena provodim razmišljajući o upitu koji dajem veštačkoj inteligenciji - kaže on, naglašavajući da je ljudski nadzor presudan kako bi se izbegle netačne ili izmišljene informacije koje AI sistemi ponekad mogu da proizvedu.
Veštačka inteligencija ne čini naučnike suvišnim, smatra Džeri Ćijen, ekonomista sa Univerziteta Virdžinija. Prema njegovom mišljenju, ljudski uvid, kreativnost i sposobnost kritičkog razmišljanja i dalje ostaju nezamenljivi u istraživačkom procesu. Umesto potpunog nestanka pojedinih uloga, mnogi stručnjaci predviđaju transformaciju naučnog rada. Istraživači će se sve manje baviti rutinskim zadacima, a sve više strateškim promišljanjem, formulisanjem hipoteza i interpretacijom rezultata. U tom kontekstu, prilagođavanje novim tehnologijama i razvoj dodatnih veština postaju ključni faktori opstanka u akademskom svetu koji se ubrzano menja pod uticajem veštačke inteligencije.
PREPORUKA
Kako odabrati pravu karijeru u vremenu veštačke inteligencije?
vodic
Veštačka inteligencija preuzela i kuvanje - Otvoren restoran u kom se sprema hrana po ''njenom ukusu''
vest
Veštačka inteligencija je gora nego što mislite - Svetska elita vrti milijarde u začarani krug koji preti kolapsom
vest
Ostavi komentar