Dizel nije mrtav, ali više nije univerzalno rešenje.
Ima smisla za vozače koji prelaze velike godišnje kilometraže. Dizel je već godinama u defanzivi. Od „Dieselgate“ skandala, preko sve strožih ekoloških normi, do elektrifikacije, čini se da je ovaj tip motora osuđen na postepeni nestanak.
Ipak, na tržištu polovnih automobila dizel i dalje ima svojih prednosti, posebno za vozače koji prelaze mnogo kilometara. No ključno pitanje glasi: gde je ta tačka preokreta, odnosno od koje godišnje kilometraže dizel ponovo postaje isplativiji od benzinca?
Stručnjaci nizozemskog Autoweeka su to sada izračunali, a kao primer uzet je Volkswagen Polo. Upoređena su dva modela: 1.0 TSI benzinac sa 95 KS i 1.6 TDI dizel takođe sa 95 KS, oba iz 2020. godine i sa manuelnim menjačem, dakle realna, često tražena konfiguracija. Sa regulativne strane, situacija je danas jasnija nego pre nekoliko godina.
Dizel automobili proizvedeni od 2015. nadalje zadovoljavaju Euro 6 normu, koja je i dalje aktuelna. To znači da su, barem zasad, prihvatljivi za saobraćaj u većini evropskih gradova. Računica, međutim, ostaje hladna i precizna. Polo 1.0 TSI u proseku troši jedan litar goriva na 17,9 kilometara, dok dizel 1.6 TDI prelazi 27 kilometara sa jednim litrom goriva.
No, dizel se suočava sa znatno višim troškovima vlasništva, prvenstveno kroz veće takse i naknade. U nizozemskom primeru, koji je vrlo reprezentativan za zapadnu Evropu, benzinac košta oko 114 evra po tromesečju, dok dizel košta čak 321 evro.
Kada se u račun uključe cene goriva i porezi, dolazi se do vrlo konkretne brojke. Tek pri godišnjoj kilometraži od oko 22.600 kilometara dizel i benzin dolaze do praktično istih ukupnih troškova. Sve iznad toga ide u korist dizela, sve ispod toga jasno favorizuje benzinca.
PREPORUKA
Srbi najmanje voze, a najbrže prodaju auto - Statistika pokazala gde se kriju najrizičniji polovnjaci
vest
Da li Srbi odustaju od polovnjaka? Cene goriva napravile pometnju na tržištu automobila
vest
Top 5 polovnjaka do 3.000 € sa kojima nećete pogrešiti - Odlični za duge vožnje, a kvarova gotovo da nema
vest
Drugim rečima, ako se godišnje vozi manje od dvadesetak hiljada kilometara, dizel gubi smisao, bez obzira na potrošnju. Treba uzeti u obzir i tržište polovnih vozila. Dok benzinaca ima na stotine, dizelskih Poloa starijih godina na tržištu je tek nekoliko.
Razlog je jednostavan: većina dizela završila je u flotama i na lizingu, dok privatni kupci u B-segmentu većinom biraju benzin ili hibrid. To takođe podiže cene polovnih dizelaša. Zaključak se nameće sam od sebe. Dizel nije mrtav, ali više nije univerzalno rešenje.
Ima smisla za vozače koji prelaze velike godišnje kilometraže, voze uglavnom van grada i planiraju da zadrže automobil duže vreme. Za sve ostale, posebno urbane vozače i one koji prelaze manje od 20.000 kilometara godišnje, savremeni benzinski motor ili blagi hibrid su jednostavniji i jeftiniji izbor.
Ostavi komentar