Nekada je dizel gorivo uglavnom bilo jeftinije od benzina, ali se taj odnos promenio pre dvadesetak godina. Od tada se dizel najčešće prodaje po višoj ceni, a razlika je tokom 2026. dodatno porasla. Razlog nije samo skuplja sirova nafta, već i poremećaji u snabdevanju, smanjene zalihe i velika potražnja za dizelom na svetskom tržištu.
Postoje dva ključna razloga za ovakav razvoj događaja. Prvi je dugoročan i povezan sa promenama u proizvodnji, porezima i globalnoj potražnji. Drugi je neposredan: tokom ove godine poremećaji u radu rafinerija, geopolitički sukobi i ograničen izvoz pojedinih velikih proizvođača dodatno su otežali snabdevanje dizelom.
Dizel je nekada bio jeftiniji od benzina
Pre sredine dvehiljaditih dizel je u Sjedinjenim Američkim Državama često bio jeftiniji od običnog benzina. Bilo je izuzetaka, naročito tokom hladnih zima, kada bi povećana potražnja za lož-uljem podizala cene. Ipak, dugoročno gledano, dizel je uglavnom imao cenovnu prednost. Preokret je počeo oko 2004. godine.
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), dizel za drumska vozila od septembra te godine gotovo neprekidno je bio skuplji od običnog benzina. Ova promena poklopila se sa velikim izmenama u načinu proizvodnje goriva. Američke rafinerije morale su da prilagode proizvodnju strožim ekološkim standardima, što je povećalo troškove prerade dizela.
Stroži ekološki standardi povećali su troškove
Od sredine dvehiljaditih američke rafinerije morale su značajno da smanje sadržaj sumpora u dizelu za drumska vozila. Cilj je bio smanjenje zagađenja vazduha i emisija koje doprinose nastanku kiselih kiša. Međutim, prelazak na dizel sa veoma niskim sadržajem sumpora zahtevao je velika ulaganja. Rafinerije su morale da instaliraju novu opremu za uklanjanje sumpora, što je povećalo i troškove proizvodnje i operativne izdatke. To je jedan od razloga zbog kojih je dizel postao skuplji od benzina.
Prema objašnjenju EIA, na njegovu cenu utiču i snažna globalna potražnja za dizelom i drugim srednjim destilatima, kao i viši savezni porezi u SAD. Federalni porez na dizel iznosi šest centi po galonu više nego na benzin. Ovi faktori objašnjavaju zašto dizel dugoročno uglavnom košta više, ali ne i zašto je razlika u ceni danas toliko velika.
Zašto je dizel važan za svetsku ekonomiju
Dizel nije samo gorivo za putničke automobile. Koristi se za pokretanje kamiona, poljoprivrednih mašina, građevinske i rudarske opreme, brodova i industrijskih postrojenja, a srodni proizvodi koriste se i za grejanje. Zbog toga potražnja za dizelom i drugim srednjim destilatima zavisi od aktivnosti u brojnim privrednim sektorima širom sveta. Na njegovu cenu utiču tržišta Evrope, Kine, Indije i SAD, ali i događaji u drugim delovima sveta.
Kada su cene na međunarodnom tržištu više, rafinerijama se isplati da gorivo izvoze, što može da utiče i na domaće cene. Zato velike količine sirove nafte ne znače automatski i jeftin dizel. Nafta najpre mora da se preradi u odgovarajući proizvod, a zatim transportuje do kupaca. Kapaciteti rafinerija, njihova tehnička ograničenja i dostupnost prerađenog goriva podjednako su važni kao i količina sirove nafte.
Kriza iz 2022. pokazala je koliko brzo dizel može da poskupi
Veliki poremećaj dogodio se 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Rusija je bila značajan dobavljač nafte i naftnih derivata za Evropu i druga tržišta, a sankcije i trgovinska ograničenja primorali su kupce da brzo pronađu alternativne izvore snabdevanja. Cene benzina takođe su porasle, ali je tržište dizela bilo posebno pogođeno.
Promene u trgovinskim tokovima i problemi sa snabdevanjem izazvali su veliki rast njegove cene u odnosu na benzin. Tržište se kasnije delimično stabilizovalo zahvaljujući prilagođavanju trgovinskih ruta, normalizaciji rada rafinerija i obnavljanju zaliha. Međutim, tokom 2026. pojavili su se novi pritisci na snabdevanje.
PREPORUKA
Dogovor Trampa i Putina obara cenu goriva? Postoji jedna prepreka
vest
E20 stiže na evropske pumpe? Gorivo sa više etanola moglo bi da pojeftini vožnju
vest
Afrika dobija novi naftovod vredan 660 miliona dolara - Gorivo će stizati za samo jedan dan
vest
Šta je dovelo do novog rasta cena tokom 2026. godine
Prema podacima navedenim u analizi, globalne zalihe dizela i drugih destilata ponovo su pod pritiskom zbog smanjene aktivnosti rafinerija u Rusiji, Kini i na Bliskom istoku.Istovremeno, američke rafinerije radile su gotovo punim kapacitetom. Proizvodnja srednjih destilata u SAD od početka godine do avgusta iznosila je u proseku oko 5,1 milion barela dnevno, što je najviši nivo od 2019. godine. To pokazuje da problem nije samo u smanjenoj proizvodnji u SAD. Iako američke rafinerije proizvode velike količine goriva, globalna potražnja i izvoz utiču na raspoložive zalihe na domaćem tržištu.
Prema istim podacima, sredinom septembra zalihe destilata u SAD bile su oko 13 odsto ispod proseka za isti period tokom prethodnih pet godina. Situaciju su dodatno pogoršali ruska ograničenja izvoza dizela nakon oštećenja rafinerijske infrastrukture, smanjen izvoz goriva iz Kine radi zaštite domaćeg tržišta i poremećaji u preradi i transportu nafte na Bliskom istoku zbog sukoba koji uključuje Iran. Pored toga, porasli su troškovi transporta tankerima i osiguranja, što je dodatno poskupelo isporuke naftnih derivata.
Kada je ponuda dizela ograničena, a potražnja velika, njegova cena raste brže nego cena benzina. Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih se razlika između ova dva goriva ponovo toliko povećala.
Dizel skuplji za gotovo 1,85 dolara po galonu
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije, 5. oktobra prosečna cena dizela za drumska vozila u SAD iznosila je 6,199 dolara po galonu, dok je običan benzin koštao 4,354 dolara. Razlika je iznosila oko 1,85 dolara po galonu. Dizel je u septembru dostigao nominalni rekord od 6,29 dolara po galonu, a početkom oktobra njegova prosečna cena na nivou SAD i dalje je bila iznad šest dolara.
Ovi podaci odnose se na američko tržište i ne predstavljaju cene goriva u Srbiji. Ipak, pokazuju koliko poremećaji na globalnom tržištu mogu da utiču na odnos cena benzina i dizela. Važno je razlikovati dugoročne i kratkoročne uzroke. Stroži standardi proizvodnje, porezi i globalna potražnja doprineli su tome da dizel postane skuplji od benzina. Međutim, sadašnji veliki cenovni jaz prvenstveno se povezuje sa ograničenom ponudom dizela u odnosu na potražnju.
Da li rafinerije koriste krizu da povećaju zaradu?
Kada ponuda dizela postane ograničena, rafinerijske marže mogu značajno da porastu, pa proizvođači koji uspevaju da održe proizvodnju mogu da ostvare veću zaradu. Ipak, visoke marže same po sebi ne objašnjavaju početak krize. Kada se smanje zalihe, ograniči izvoz i poremete kapaciteti prerade, preostale količine goriva postaju vrednije. Rast marži u takvim okolnostima delom je posledica ograničene ponude u odnosu na potražnju. Zato visoke cene ne treba automatski pripisivati samo odluci rafinerija da povećaju zaradu. Za razumevanje tržišta potrebno je uzeti u obzir i dostupnost sirovina, kapacitete prerade, trgovinske tokove i nivo zaliha.
Zašto je dizel skuplji i kada nafte ima dovoljno?
Iako benzin i dizel nastaju preradom sirove nafte, oni nisu međusobno zamenjivi proizvodi. Koriste se u različitim sektorima, imaju različite obrasce potražnje i zahtevaju različite postupke prerade. Rafinerije ne mogu jednostavno da povećaju proizvodnju bilo kog goriva u trenutku kada ono poskupi. Na količinu i vrstu proizvoda utiču kvalitet sirove nafte, tehničke mogućnosti postrojenja i propisani standardi. Zbog toga ni visoka proizvodnja sirove nafte ni rad rafinerija punim kapacitetom ne garantuju niske cene dizela. Ako je globalno tržište prerađenih proizvoda pod pritiskom, dizel može da ostane skup čak i kada nafte ima dovoljno.
Dugoročno gledano, dizel je skuplji od benzina zbog promena u troškovima proizvodnje, porezima i globalnoj potražnji. Tokom 2026. godine ta razlika dodatno je porasla zbog ograničene ponude i smanjenih zaliha.Dok se snabdevanje ne stabilizuje i pritisak na tržište ne smanji, dizel bi mogao da ostane znatno skuplji od benzina na tržištima koja su pogođena ovim poremećajima.
Ostavi komentar