Zašto više ne popravljamo kućne uređaje?

Potrošači se najčešće odlučuju za zamenu čim se uređaj pokvari, posebno kada cena popravke pređe polovinu vrednosti novog proizvoda.

Evropa pokušava da popravku proizvoda vrati u fokus potrošačkih navika, ali se ispostavlja da to nije jednostavan zadatak. Iako je popravka prepoznata kao ekonomski i ekološki poželjna opcija, većina potrošača i dalje se odlučuje za kupovinu novih proizvoda jer je popravka često skuplja, komplikovanija i manje dostupna.

Upravo na to ukazuju i rezultati projekta „REPper”, koji je okupio više od 130 stručnjaka iz više evropskih zemalja, a koji pokazuju da su glavne prepreke visoke cene rezervnih delova, nedostatak stručnjaka, ograničen pristup informacijama i nedovoljno poverenje potrošača, prenosi Politika.

Podaci sa terena pokazuju da se u praksi popravka i dalje bira znatno ređe od kupovine novog proizvoda - u velikom broju slučajeva potrošači se odlučuju za zamenu čim se uređaj pokvari, posebno kada cena popravke pređe polovinu vrednosti novog proizvoda. To dodatno podstiče takozvanu „kulturu odbacivanja”, u kojoj je brza zamena postala pravilo, a ne izuzetak.



Zato Evropska unija paralelno radi na više mera koje bi trebalo da promene ovaj trend i postepeno izgrade novu kulturu potrošnje. Ključna je nova Direktiva o pravu na popravku, kojom se od proizvođača očekuje da omoguće lakši i povoljniji servis, ali i da proizvodi već u fazi dizajna budu prilagođeni dužem trajanju i jednostavnijem održavanju. U tom kontekstu važnu ulogu ima i uvođenje digitalnih pasoša proizvoda, koji bi sadržali podatke o delovima, mogućnostima popravke i istoriji održavanja, čime bi se povećala transparentnost i olakšalo donošenje odluka potrošača, ali i rad servisera.

PREPORUKA

Električar naplatio više od 50.000 dinara za popravku grla sijalice

vest

Koliko košta popravka električnog automobila?

analiza

Otkriveno koliko zarađuju kvalitetni majstori u Srbiji - Sve u dinar

analiza

Ipak, jedan od najvećih izazova ostaje ekonomija - popravka često ne može da konkuriše jeftinim novim proizvodima koji dolaze na tržište, posebno iz uvoza. Zato se kao rešenje pominju finansijski podsticaji, poput vaučera za popravku, snižavanja PDV-a na rezervne delove i usluge, kao i jačanje kontrole kvaliteta i bezbednosti robe koja ulazi na evropsko tržište. Istovremeno, stručnjaci ukazuju da bez bolje informisanosti potrošača i jačanja poverenja u servise, ove mere neće dati puni efekat.

Evropa, dakle, ne želi samo da produži vek proizvoda, već i da promeni način razmišljanja - od modela „kupi i baci” ka odgovornijem odnosu prema stvarima. Cilj je stvaranje tržišta zasnovanog na popravci, ponovnoj upotrebi i održivosti, što bi, osim koristi za životnu sredinu, moglo da otvori i nova radna mesta i ojača lokalne privrede.

Problem dodatno ilustruju podaci o otpadu - u Evropi se svake godine generiše više od 14 miliona tona elektronskog otpada, pri čemu se značajan deo uređaja odbacuje iako bi mogao da bude popravljen i nastavi da se koristi. Procenjuje se da prosečan potrošač zameni električni uređaj mnogo pre kraja njegovog tehničkog veka, najčešće zbog visokih troškova popravke ili nedostupnosti rezervnih delova, što dodatno opterećuje i kućni budžet i životnu sredinu.