EUR 117,59 USD 104,30 CHF 110,76

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 13.07.20. :: 117.5944 rsd

Tekst objavljen: 20.03.2020 13:55        


Banke u Srbiji imaju tri dana da obaveste (objavom na internet strani) svoje klijente o odluci Narodne banke, po kojoj su banke dužne da dužnicima (fizičkim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima) ponude moratorijum na otplatu obaveza u narednih 90 dana

Zastoj kredita ostavlja privredi i građanima oko 300 miliona evra?

Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu da ne plaća obaveze smatraće se da ju je prihvatio.

Dakle, samo oni građani koji sami hoće da nastave da plaćaju kredite i tokom trajanja vanrednog stanja, treba da se jave banci i obaveste je o tome, dok drugi ne moraju ništa da rade, pošto će banka posle 10 dana automatski prestati da im naplaćuje rate.

Banke ne mogu da tokom vanrednog stanja obračunavaju zateznu kamatnu stopu na dospela potraživanja, a prema odluci NBS ne mogu ni da pokrenu izvršenje ni prinudnu naplatu. Takođe, banka ne može da prevali na svoje klijente nikakve troškove koje ima u vezi ove odluke.

Posle isteka moratorijuma, dužnici nastavljaju normalno da otplaćuju svoj kredit, tako da će im se datum otplate poslednje rate kredita samo pomeriti za tri meseca unapred.

Ovaj potez države, odnosno Narodne banke Srbije, koliko će značiti dužnicima, posebno krizom pogođenih sektora, toliko će biti veliki udarac za banke, iako se ne radi o otpisu rata, već samo o odloženom plaćanju.

Prema podacima Narodne banke Srbije, potraživanja bankarskog sektora od privrede krajem januara iznosila su 11 milijardi, a od stanovništva 9,5 milijardi evra.

Gledajući podatke o prihodima bankarskog sektora iz prethodnog perioda ova mera će u naredna tri meseca sačuvati u džepovima privrede i građana više od 300 miliona evra. Prema poslednjim objavljenim bilansima banaka, u trećem tromesečju prošle godine prihodi od kamata bankarskog sektora iznosili su oko 320 miliona evra.

Na to treba dodati i iznos dela glavnice koji dužnici otplaćuju u okviru svake rate, s tim što ovaj podatak nije direktno dostupan, ali je ta brojka svakako takođe visoka.

Za sada se ne zna koliko će dužnika iskoristiti pravo počeka od tri meseca na plaćanje rata, a banke imaju obavezu da mesečno obaveštavaju Narodnu banku o broju klijenata koji su prihvatili ponudu i iznosu kredita.

Za sve kredite koji pre stupanja ove odluke na snagu nisu bili u docnji dužoj od 90 dana, banke ne moraju da izdvajaju rezervisanja.

Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, ističe da banke razumeju meru i da su spremne u ovim vanrednim okolnostima da podnesu teret i pomognu.

„Proći će i ovi izazovi i znamo da nema uspešnog poslovanja bez zadovoljnih klijenata, kojim god poslom da se bavite. Ima još „tehničkih“ nepoznanica, ali verujem da će te dospele rate kredita biti dodate na kraju otplatnog perioda uz produžavanje roka za još tri meseca. Naravno, verujem da će biti i onih klijenata koji ce se javiti bankama i tražiti da svoje rate otplaćuju bez obzira na ponuđeni moratorijum“, kaže Petrović za Danas.

Na pitanje da li su banke dobile neke olakšice zauzvrat, Petrović napominje da nikakve olakšice nisu ponuđene niti su ih oni tražili.

„Istovremeno, očekujemo da koliko odmah, regulator umanji stopu obavezne rezerve i vrati deo likvidnosti koju banke drže kod njega i koji je sada „zarobljen“. Takođe, da poput drugih centralnih banaka, proširi listu prihvatljivih kolaterala u repo operacijama. Takođe, jasno je da se ova potraživanja neće smatrati restrukturiranim niti problematičnim. Naravno, ova teška situacija će ostaviti ekonomske posledice i biće klijenata sa pogoršanim kreditnim rejtingom što će neumitno voditi i povećanju troškova rizika kod banaka. Dobra okolnost je što je finansijski sistem dobro kapitalizovan i likvidan“, zaključuje Petrović.

Iz ugla potrošača, odnosno dužnika, moratorijum na otplatu kredita je odlična vest. Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, ističe da je to razumna odluka u situaciji kada se ne zna koliku će radnici platu dobiti niti da li će je uopšte biti.

I Zoran Nikolić, predsednik organizacije potrošača Kragujevca, pozdravlja odluku.

„Ima ljudi koji su ostali bez ili sa smanjenim prihodima, pa će relaksiranje otplate kredita ova tri meseca dobro doći“, smatra Nikolić.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zoran petrović otplata kredita moratorijum na otplatu kredita vanredno stanje

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana

Prosečna ocena: 4.11

ostavite komentar