Generalni direktor Naftne industrije Srbije (NIS), Kiril Tjurdenjev, dao je intervju za "Gazprom reviju" u kojem je govorio o ulaganjima kompanije i drugim aspektima poslovanja. Govoreći o proizvodnji nafte, on je naveo da će od 1,8 milijardi evra koje NIS planira da investira od 2018. do 2025. godine, milijarda evra biti usmerena na proizvodnju.
"Planiramo da je održimo na nivou reda veličine 1,1 miliona tona. Moramo da radimo uglavnom sa malim iscrpljenim nalazištima, ali zahvaljujući već napravljenim ulaganjima, napornom radu naših stručnjaka i novim tehnologijama, do ovog trenutka uspevamo da zadržimo pad proizvodnje", kaže Tjurdenjev. Podsetimo, očekuje se da će NIS ove godine imati proizvodnju oko 1,3 miliona tona što predstavlja pad od oko četiri odsto u odnosu na lani.
Na pitanje novinara zar ne bi bilo isplativije da se sredstva umesto na usporavanje pada proizvodnje na postojećim nalazištima, usmere na na kupovinu udela u nekakvom mlađem i perspektivnijem nalazištu, direktor NIS-a odgovara da u osnovi toga "leži čista ekonomija".
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
"Mi smo uspeli da smanjimo udeo "suvih" istražnih bušotina sa 50 odsto do nule. Pri tome su od početka decenije za dva puta porasli obimi bušenja - do 60 bušotina godišnje", kaže Tjurdenjev i dodaje da se to ne dešava zato što kompanija ima sreće. On napominje da je u ovom regionu geologija komplikovana, da nalazišta nisu velika, a pri tome su i udaljena jedno od drugog. Ali i da će NIS nastaviti istraživanja u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini.
Kada je reč o preradi, Tjerdenjev je rekao da je u prvom polugođu u Rafineriji nafte Pančevo prerađeno skoro 1,7 miliona tona nafte.
"Očekujemo da ćemo u 2018. nadmašiti prošlogodišnji rekord. Prema usvojenoj strategiji, do 2025. godine mi treba da ostvarimo obim prerade od 4,1 miliona tona. Ovde treba naglasiti da instalirani kapacitet Rafinerije nafte Pančevo iznosi 4,8 miliona tona godišnje. Ali, prerađivati takav obim danas nije isplativo, jer će značajan udeo dobijenih proizvoda imati nisku maržu. Tražnje unutar Srbije i susednih zemalja za takve obime nema, a izvoz na udaljenija tržišta nema ekonomskog smisla. Zato povećanje prerade ide postepeno, zajedno sa modernizacijom proizvodnje", kazao je prvi čovek NIS-a.
Ostavi komentar