Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje svake godine dominiraju ekonomisti. Veliki broj novoupisanih studenata na državnim fakultetima i mnogobrojni privatni fakulteti stvaraju na stotine menadžera i ekonomista godišnje, što je dovelo do zakrčenja u kome samo najbolji dolaze do radnog mesta.
Najboljima više nisu dovoljne samo dobre ocene, a malo je fakulteta koji im nude više. Umesto da rade i zarađuju, primenjuju naučeno i ne zavise ni od koga, veliki broj nezaposlenih mladih ekonomista i menadžera stoji u mestu i strepi od budućnosti.
Kako bi svojim studentima pomogli da ne dođu u ovu situaciju Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) otvorio je Karijerni centar u kome studente savetuju kako da se istaknu u gomili, na koji način da traže posao i shvate koje su im prednosti, a koje mane.
- Za sve studente je bitna praksa, ali ne samo formalna, nego ozbiljna, mesto na kome mogu da vide da li stvarno žele da se bave poslom za koji se školuju, jer jedino što imaju pre prakse je nerelna slika kako oni misle da taj posao izgleda. Praksa je najveći korak ka traženju posla - kaže Branka Drašković iz Karijernog Centra FEFA.
Ona objašnjava da kao što kompanije imaju svoje planove, tako i svaka osoba mora da napravi svoj.
- Važno je da mladi ljudi pre potrage za poslom postave sebi pitanja “Gde sam?“, “Gde želim da budem za pet godina“, “Gde želim da budem za deset godina“. Oni moraju da procene svoje talente i veštine, da zacrtaju sebi ciljeve i da vide šta im fali na putu ka njihovom postizanju - priča Drašković i dodaje da danas poslodavci sve više zahtevaju liderske veštine i žele da pored sebe imaju srećnu i zadovoljnu osobu, koja je timski igrač, komunikativna, koja dobro upravlja svojim vremenom, ali i eventualnim konfliktima.
Ostavi komentar