U Srbiji bi 19.000 nezaposlenih odmah prihvatilo posao pod uslovom da se preseli u drugi kraj zemlje, a 22.800 bi otišlo i preko granice za dobrom zaradom. Kako procenjuju u NZS, čak 230.000 nezaposlenih bi pristalo da putuje i po stotinu kilometara u jednom pravcu samo da bi sebi osigurali radno mesto.
- Nezaposleni su pre samo pet godina bili znatno inertniji, ali je sada situacija potpuno drugačija - ocenjuje Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ona dodaje da danas većina od 760.000 nezaposlenih ima ozbiljnu nameru da nađe posao i voljni su da promene adresu ukoliko dobiju dobru ponudu i reše pitanje smeštaja.
- Prošle godine je jedna građevinska firma bila spremna da povede u Rusiju 1.000 
građevinaca i odziv je bio ogroman. Pri samom otvaranju ponude javilo se čak 725 armirača, tesara, zidara, što pokazuje da su svi oni bili spremni da pođu čak u Rusiju kako bi zaradili platu - kaže Nevena Letić iz NZS.
S druge strane, u Ministarstvu rada i socijalne politike smatraju da nam i dalje nedostaje pokretljivosti.
- Srbi kao narod nisu spremni da dva-tri puta u životu promene firmu, a kamoli sredinu, što je u svetu već odavno prevaziđeno - zapaža Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u oblasti rada. Kod nas i dalje ne postoji ozbiljno tržište rada ni konkurencija.
Prema njenim rečima, migracije su primetne samo u slučaju preseljenja iz malih u velike sredine.
- To je poprilično neshvatljivo za ovaj trenutak jer tolika izbirljivost ne sme da bude karakteristika zemlje sa ovolikom stopom nezaposlenih - dodaje ona.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se preko Biroa retko zapošljavaju direktori, visoki funkcioneri i menadžeri, ali da se ponude odnose na raznorazna ”prosečna”zanimanja.
IZbirljivi su, izbirljivi.