Najbogatiji Hrvat Ivica Todorić imao je veliku političku podršku prilikom stvaranja njegovog poslovnog carstva, piše zagrebački nedeljnik Forum.
Prosečan Hrvat uglavnom kupuje namernice u Konzumu, gde opet dobija proizvode koncerna Agrokor.
Kada hrvatski građanin nije u Todorićevoj prodavnici, verovatno i dalje troši u Agrokoru, bez obzira kupuje li na kiosku Agrokorovog Tiska ili sipa benzin na Agrokorovim pumpama. Statistički, velika je šansa i da radi u Agrokoru, koncernu koji samo u Hrvatskoj zapošljava 30.000 ljudi.
| Koliko je vlast pomogla Todoriću? Koliko je u svemu tome pomogla vlast, naročito u eri Franje Tuđmana, kad je celo društvo, u rasponu od sporta do privrede, bilo pod kontrolom politike? Osobe upućene u poslovanje Agrokora svedoče o postojanju cele mreže koja funkcioniše tako što se veliki broj ministara koji su se nakon staža u Vladi skrasili u Agrokoru. Iako u Agrokoru s ponosom vole da kažu da im država nikada nije pomagala u širenju, izgleda da nije baš tako, a činjenica je da su se Tuđmani i Todorići družili još od početka 70-tih. |
Agrokor se pojavio naglo, usred rata.
Pre tačno dvadeset godina, 1992. godine, šira hrvatska javnost je prvi put čula za uspešnog cvećara Ivicu Todorića, i to u tekstu objavljenom u Globusu gde je prozvan zbog načina na koji se uključio u privatizaciju bivših društvenih preduzeća.
Već naredne, 1993. počinje veliki šoping - Ivica Todorić kupuje punonicu vode Jamnica, fabriku ulja Zvijezda i DIP Turopolje, a 1994. stiče velike udele u još sedam bivših društvenih kompanija – splitskom Bobisu i mlekari Mils, kompaniji Silos mlinovi Vinkovci, PIK Vrbovcu, zagrebačkom Ledu, hotelu Intercontinental i, što je najvažnije, Konzumu.
Bio je to pravi trenutak, jer u zemlju u ratu stranci nisu željeli ulagati, pa je nekadašnje društveno vlasništvo prodavano po vrlo pristupačnim cenama, a država je pritom davala i dodatni popust za kupovinu tzv. starom deviznom štednjom.
Širenje Agrokora nije stalo, nastavilo se i narednih desetak godina, po raznim zemljama regiona. Trajalo je sve do početka ekonomske krize, pa je tako na primer 2007. kupljeno još osam novih kompanija, a rekordne 2008. čak njih 11 - u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori...
Međutim, najvažnije su mu ostale one prve kupovine u ratnim godinama, kojima je postao vodeći proizvođač raznih roba i stekao Konzum.
A kad je Agrokor u jednom trenutku narastao i probio granicu od 10.000 zaposlenih dobio je važan argument u svim budućim pregovorima s vlastima, što je koristio za novi rast.
Poziciju prema vlasnicima medija bazirao je na autoritetu velikog oglašivača, a kasnije i većinskog vlasnika maloprodajnog lanca Tisak.
Zašto je baš Ivica Todorić uspeo? Početkom 90- tih bilo je i drugih koji su uzletili, no danas ih više nema na hrvatskoj poslovnoj sceni.
Osim Todorića, preostala trojica iz pokera najpoznatijih tajkuna - Miroslav Kutle, Josip Gucić i Luka Rajić danas su u inostranstvu, a pritom je samo Rajić, prodavši Dukat kupljen na nikada rasveljeni način, otišao preko granice dobrovoljno, dok su ostala dvojica pobegla pred hrvatskim pravosuđem.
Iako je u nekoliko navrata zapretio da će prodati strancima sve što ima, Todorić to nikada nije učinio- ostao je ovde, nastavio da jača Agrokor i postao najbogatiji građanin Hrvatske.
Ostavi komentar