Mogućnost da na poslu možete da prilegnete, da odigrate partiju stonog fudbala, ili neke video igrice, skoro da zvuči kao san. Ipak, ima i onih srećnika, uglavnom zaposlenih u međunarodnim kompanijama, kojima je to poslovna svakodnevica.
Rad u najvećoj softverskoj kompaniji na svetu za 28-godišnjeg Nevena Tubića bio je san. Pre manje od godine uspeo je i da ga ispuni i zaposli se u razvojnom centru Majkrosofta.
| Ipak ovakve slike u Srbiji su i dalje samo izuzetak, upozorava Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Položaj radnika u novijoj srpskoj istoriji nikada nije bio gori. Ono na šta se najčešće žale su izuzetno male zarade, pogotovo u privatnom odnosno u realnom sektoru, pa i te takve male zarade nisu redovne - podseća Savićeva i dodaje da je "Srbija jedna od retkih evropskih država u kojoj raditi ne znači i primati zaradu. I to je osnovni problem". |
Neposredna komunikacija, fleksibilno radno vreme, ali i to što u toku radnog dana mogu da se osveže voćem ili predahnu prednost je rada u ovakvoj kompaniji.
Slična situaciji je i u duvanskoj kompaniji Japan Tobako, gde na poziciji kadrovskog menadžera već pet godina radi Maja Andrić. Osnovni cilj im je, kako kaže, sklad između poslovnog i privatnog života zaposlenih.
- Četiri puta nedeljno ovde kod nas u kancelariji u pet sati počinju različite aktivnosti kao što su joga ili ples, koje finansijski podržava naša firma - kaže Maja Andrić.
- Osim toga imamo fudbalski tim, košarkaški tim, leti idemo na Adu, imamo odbojku na pesku, ping pong može da se igra takođe i u kancelariji u toku radnog dana. Nalazimo se u jednom prelepom prostoru, tu je naša biblioteka, gde zaposleni mogu da se posluže literaturom - navodi ona.
I ne samo knjigama i časopisima, već i video igricama...
Ostavi komentar