Regija Bosanske Posavine glavna je žitnica susedne nam BiH. Danas se onde uzgajaju različite ratarske kulture, praktično sve osim pirinča, a na nekoliko stotina hektara uzgaja se i lešnik
Vekovima se neguje i voćarstvo pa se tradicija pečenja rakije utkala u svakodnevni život lokalnih zajednica. U malom mestu Kulini i okolnim selima Dervente, lokalni su farmeri nekada svoje proizvode prodavali s praga i na lokalnim sajmovima kako bi finansijski preživeli i podržali svoja domaćinstva.
Takvi običaji kroz godine su oblikovali kolektivni identitet regije: kombinaciju marljivosti, kreativnosti i ljubavi prema prirodi. Upravo na tim temeljima zasnovana je porodična kraft Destilerija Kulina u čije se destilate nastoji pretočiti srž posavskog kraja. Reč je o Korijen rakijamaiza kojih stoji uporna i snažna porodica koja je pre dve godine realizovala dugogodišnju želju.
Svoj porodični voćnjak pretvorili su u uspešan brend, a sve o njemu ispričala nam je ćerka vlasnika,Manda Matić, inače zadužena za razvoj proizvoda destilerije i poslovno upravljanje.
Veza s rodnim krajem je neraskidiva
Mandin otac rodom je iz Bosanske Posavine koju je za vreme političkih zbivanja ranih devedesetih godina bio primoran napustiti, a svoj je život porodica nastavila u Zagrebu. No veza s rodnim krajem nikada nije nestala.
U svoje rodno mesto Kulina, po kojem je destilerija i dobila ime, vratili su se pre dvadesetak godina.
“Jedna od prvih stvari koje je otac napravio nakon obnove kuće bila je sadnja voćnjaka, jer, kako je uvek govorio: nijedna kuća u selu ne sme biti bez voćnjaka”, priseća se Manda.
U početku se pekla isključivo šljivovica i to u malim količinama, na tradicionalan način, onako kako su to radili njihovi preci, prvenstveno iz gušta i za vlastite potrebe.Kako je vreme prolazilo, želja za pokretanjem vlastite destilerije postajala je sve snažnija.
Ipak, zbog obujma primarnog posla, realizacija te ideje dugo je bila odgađana, sve dok napokon nije ostvarena 2024. godine.
Svatko ima definisane poslovne zadatke
Prije pokretanja destilerije Mandin otac bavio se poljoprivredom, a pokrenuo je i tvrtku koja se bavila čišćenjem zapuštenog zemljišta i njegovim ponovnim privođenjem ratarskim kulturama.
Sve s ciljem kako bi osnažio poljoprivredni identitet rodnog kraja. Danas uz poljoprivredu, vodi i destileriju u kojoj je zadužen za nadzor proizvodnje, nabavku sirovina, logistiku i ostale operativne dužnosti. Mandinom ocu glavna pomoć i snažna desna ruka pritom su i braća blizanci Drago i Fabijan.Rodom iz srednje Bosne, danas u četrdesetim godinama života, od samih početaka uključeni su u razvoj destilerije, zaduženi za proizvodnju i kontrolu kvaliteta, ali i sve druge usputne zadatke čije obavljanje zahteva jedan ovakav porodični biznis.
Manda ističe da bez njih dvojice ništa ne bi bilo isto, budući da nose jednu od glavnih uloga kada je reč o nastanku destilata destilerije Kulina.Sezonski radnici najčešće se pak zapošljavaju u jeku većeg obujma posla, odnosno tokom letnje sezone kada su poslovi poput branja i sakupljanja voća najvažniji.
Timska saradnja daje velik doprinos
Manda se, između ostaloga, bavi i plasmanom proizvoda na tržište Republike Hrvatske, kao i marketingom i razvojem poslovnih saradnji unutar zemlje.Obitelj je pokrenula i, još uvek malu, ali vrlo važnu tvrtku koja se bavi isključivo distribucijom Korijen rakije. Glavnu ulogu pritom imaju Manda, njezina majka i vozač, ali i svi ostali članovi destilerije koji zajedno brinu o tome da sve teče glatko te da sve narudžbe stignu na odredište u što kraćem roku.
“U inozemstvu sam završila studij ugostiteljstva i turizma, a iskustvo sam stjecala i kroz različite prakse u hotelima. Upravo se tada razvila moja ljubav prema pićima i destilatima. Budući da sam oduvijek bila veliki gurman, nije mi bilo teško pronaći se u ovom poslu i prilagoditi se svijetu proizvodnje”.
Najveći izazov su vremenske nepogode
No pokretanje posla povezanog s proizvodnjom alkohola vrlo je zahtevno ponajprije zbog strogih zakonskih regulativa. U tom su kontekstu izazovi brojni.“Sada znamo da je važno gledati širu sliku i ne gubiti nadu nakon prve prepreke, ali se pritom ni ne opustiti previše, već ostati mentalno spreman na moguće izazove koji tek dolaze.
PREPORUKA
Rimac počinje da proizvodi robo - traktore
vest
Ova žena koja je nasledila OnlyFans i preuzela milijarde dolara
vest
Uspon i pad čuvenog kripto milijardera - od talentovanog studenta do zatvora
istrazivanja
U svemu tome veliku je ulogu imala podrška obitelji i prijatelja”.Jedan od najvećih izazova u ovom poslu svakako su i vremenske nepogode. One su, na neki način, njihov najveći neprijatelj. Nekad je to tuča, nekad kiša u pogrešno vreme, a ponekad i mraz, no sve može značajno uticati na urod i kvalitet voća.
Dvostrukom destilacijom održava se kvalitet
Glede proizvodnje, jedna od temeljnih vodilja u destileriji je rečenica: “Voće koje nije za jelo, nije ni za piće”. Biraju se plodovi koji su potpuno zreli, odnosno imaju dovoljan udeo šećera i spremni su za fermentaciju.“Time osiguravamo da sirovina od samog početka bude na najvišoj mogućoj razini kvalitete. U samom procesu destilacije vodimo se pristupom dvostruke destilacije, a pritom su nam neizostavni bakreni kotlovi na drvnu vatru”.
Dvostruka destilacija zahteva iskustvo, ali je ključna za očuvanje prirodnih aroma voćke, ističe Manda te dodaje da se upravo tokom druge destilacije odvija proces “vađenja srca” koje sadrži sve arome koje voćka može ponuditi.S druge pak strane, moderne metode destilacije koriste kotlove s kolonama koje rade na struju ili plin i puno su prikladnije za industrijsku proizvodnju. Takav proces je brži i jeftiniji, ali postoji rizik od gubitka prirodnih aroma, koje se ponekad moraju nadomestiti umjetnim dodacima ili sladilima.
Autentični sastojci temelj su kvalitetnog destilata
“Kolone oduzimaju arome, a stvaraju i dodatni izazov kod polu-stručnog ili nestručnog rukovanja. Gotovo odmah izlazi apsolutni alkohol, čija visoka koncentracija otežava precizno određivanje organoleptičkih točaka presjeka frakcije”.Za proizvođače koji žele očuvati bogatstvo okusa i karakter tradicionalnog destilata, polagana dvostruka destilacija u bakrenim kotlovima stoga je i dalje nezamenjiva metoda.
Budući da se u današnjem svetu često industrijska i globalna proizvodnja nameće kao dominantna, tri ključna načina kroz koje se tradicija čuva u destiliranju Korijen rakija zato su autentični sastojci, nepokolebljiv standard kvaliteta te autentičnost proizvoda.“Međutim, jedan od ključnih trenutaka u destilaciji rakije nije tehnologija, već degustacija. Iako postoje jasna pravila i smernice za dvostruku destilaciju, poput trenutka kada se rakija treba skinuti s pečenja, najprecizniji pokazatelj uvek je nepce majstora destilacije”, govori Manda.
Važnost majstorskog instinkta je neupitna
Kada se oseti da iz cijevi više ne izlaze arome voćke, već patočni mirisi, tada se proces završava. Taj trenutak, kada intuicija i iskustvo preuzmu kontrolu, često definiše konačni kvalitet i aromatski profil rakije, dodaje. U konačnici, vrhunska rakija nastaje ravnotežom između tradicije, precizne kontrole i majstorskog instinkta – trenutkom kada majstor destilacije prepoznaje da je srce rakije upravo onakvo kakvo treba biti. Destilerija Kulina u svojoj ponudi ima standardne i barrique verzije rakija, a za potonje dodatni ključ kvaliteta leži u pomno odabranom hrastu od kojeg su izrađene bačve.
Naime, bačve moraju biti pravilno pripremljene i odgovarajuće jačine, budući da paljene iznutra, polako oslobađaju svoje arome.
“Za voćne rakije poput kajsije ili viljamovke važno je izabrati blaže barrique bačve koje neće nadjačati prirodnu aromu voćke. Šljivovica, s druge strane, razvija svoj puni potencijal uz nešto jače paljene, tostirane barrique bačve, što pojačava njen karakter i dubinu okusa”, objašnjava Manda.
Svako voće zahteva posebnu obradu
U voćnjacima destilerije trenutačno se uzgajaju šljive, kruške, dunje, kajsije i jabuke. Voće se bere, odnosno skuplja, kada dostigne odgovarajuću zrelost i ima dovoljan postotak šećera. Nakon toga slijedi pasiranje i priprema za proces fermentacije.Ipak, postoje određene specifičnosti ovisno o vrsti voća. Kod kajsije i šljive obavezno se vadi koštica.“Jezgre unutar koštica sadrže amigdalin, koji se tijekom fermentacije i destilacije može razgraditi u cijanovodičnu kiselinu.
Iako te tvari doprinose karakterističnoj aromi koštuničavog voća, njihova previsoka koncentracija može učiniti rakiju otrovnom, zbog čega je uklanjanje koštica vrlo važan korak u procesu”. Dunja i jabuka pak znaju biti prilično tvrde, zbog čega ih je teže pasirati. Upravo zato taj proces kod tih sorti mora biti sporiji i pažljiviji te zahteva više vremena i strpljenja.
Proizvodnja se prati od voćnjaka do boce
Budući da se rakije proizvode u malim serijama, Mandina porodica nadzire svaki korak proizvodnje, od voćnjaka do same boce. Sve započinje brigom o voćnjacima. Orezivanje tako prepuštaju profesionalcima s kojima sarađuju dugi niz godina, a u nadzoru berbe sezonske radnike upućuju da ne beru plodove koje ni sami ne bi pojeli.Fermentaciju provode sami, u kontrolisanim uslovima.
“Reč je o anaerobnoj fermentaciji kojom kvascima omogućujemo da iskoriste sav šećer iz voća i pretvore ga isključivo u alkohol”, objašnjava.
Proces destilacije vode pak već spomenuta dvojica stručnjaka s dugogodišnjim iskustvom koji tačno znaju u kojem trenutku iz kotla prestaje izlaziti “ono najbolje”.Rakiju potom samostalno pune u boce, lijepe etikete i zatvaraju.
“Vrlo nam je važno da su boce pravilno označene, da su etikete precizno postavljene i da su čepovi okrenuti na pravu stranu. Ako pogledate bocu pre nego što je otvorite, primetićete da slovo “K” na čepu stoji ravno i prati pečat na boci”, opisuje Manda.
Ljudi, strast i pažnja idealan su spoj
Upravo takvi mali detalji oduzimaju više vremena, ali su i jedan od načina na koji se ovaj brend razlikuje od drugih. A kao korijen rakija “Korijen”, Manda navodi vezu s Posavinom, zemlju i najkvalitetnije voće, ali i ljude koji stoje iza proizvoda.“Sve radimo s ljubavlju, predanošću i osobnom povezanošću s destilatom. Ta strast i pažnja prema svakom detalju čine da naše rakije ne budu samo piće, već kapljica tradicije, prirode i posavskog identiteta u svakoj boci”.
Svaki destilat poseban je i ponajprije zbog toga što je etiketa podijeljena na četiri dijela. Takav dizajn zapravo je nastao gotovo slučajno, tokom procesa traženja alternativnog rešenja, kada se pokazalo da originalna ideja nije tehnički izvediva.
“Iz tog ograničenja rodio se prepoznatljiv vizuelni identitet koji danas krasi bocu. Godovi na boci i dizajn potiču iz naših voćnjaka. Debla se najpre režu i pažljivo pale kako bi se godovi otvorili i dobili punu dubinu. Tinta naglašava njihovu prirodnu strukturu, a papir se ručno otiskuje kašikom, prenoseći svaki reljef, svaku nepravilnost i svaku godinu rasta”, detaljno će Manda.
Proizvodnja će se i dalje širiti
Iako je cela priča nastala iz hobija, Destilerija Kulina nema nameru stati. U narednih tri do pet godina cilj im je sistematski razvijati proizvodnju, a ključan korak je proširenje voćnjaka. Time će povećati količinu destilata, ali i zadržati visoku kvalitetu proizvoda.Planira se i proširenje degustacionog podruma te nadogradnja ugostiteljskog objekta.
“Ideja je da posetioci mogu pratiti celi proces proizvodnje, od ploda do boce, te kušati rakije u ambijentu koji odražava tradiciju i strast prema proizvodnji”.
Trenutno su posete destileriji moguće samo uz prethodnu najavu i ne tokom cele godine, no želja je omogućiti posete gostima u bilo kojem trenutku. Osim toga, nastojaće se povećati obujam proizvodnje barrique rakija te asortiman upotpuniti premium starim rakijama. U planu je i proširenje objekta za pakiranje i etiketiranje kako bi se optimizovao sada vremenski iscrpan proces, a Manda kaže da je konačni cilj imati efikasniji sistem koji će pratiti rast potražnje, bez ugroze kvaliteta.
Želja je privući posetitelje u Bosansku Posavinu
Unatoč tome što su njihovi proizvodi duboko povezani s Bosanskom Posavinom, njihova kvaliteta i autentičnost već su prepoznati izvan granica. Rakije se prodaju u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i u Švajcarskoj.
“U Švajcarskoj imamo razvijeno partnerstvo s uvoznikom koji se bavi prodajom ex-yu proizvoda, a osim Švajcarske, fokusiramo se i na daljnje širenje. Posebno kroz kontakte i potencijalna partnerstva s distributerima ex-yu proizvoda u državama poput Slovenije, Nemačke i Austrije, gde živi značajan broj naših iseljenika, ali i onih koji znaju ceniti kvalitetne destilate”, opisuje.
Ideja je pritom jednostavna, dodaje Manda: u specijalizovanim trgovinama s proizvodima s prostora bivše Jugoslavije ponuditi kvalitetnu rakiju, koja predstavlja pravu priču i tradiciju regije.
“Nadamo se da bi takva dostupnost mogla potaknuti posetitelje da nas dođu posetiti te da upoznaju kraj koji je često zaboravljen ili zanemaren na turističkoj karti”, piše Telegram.hr
Ostavi komentar