U modernom svetu sve je više profesija koje zavise od napredne tehnologije, a sve manje tražnje za manualnim radnicima. Kompjuteri su povećali produktivnost visokoplaćenih profesija, što je uticalo na još veću polarizaciju u društvu – velike zarade su još veće, male sve manje a srednja klasa je iz ove jednačine istisnuta.
U radu o Budućnosti zapošljavanja (i uticaju kompjuterizacije na nju) navedeno je da od 700 tipova zanimanja u Americi 47 odsto nosi rizik da će robotska i kompjuterska radna snaga zameniti ljudsku.
| Dakle, ako kompjuteri i roboti mogu da voze, uslužuju i brinu o ljudima, čiji posao je onda siguran? Sigurna su uglavnom zanimanja koja podrazumevaju razvijanje novih ideja, kreativnost, upravljanje, poput menadžerske i finansijske profesije, kao i druga zanimanja u kojima je potrebna društvena inteligencija – npr ona u obrazovanju, zdravstvu, umetnosti, u medijima i sl. Takođe, tim silnim robotima biće potrebni i inženjeri i naučnici, tako da ni oni ne treba da birnu za svoj posao. |
To će prvo biti moguće verovatno u industriji saobraćaja, gde vidimo brz razvoj samoupravljajućih automobila, što će verovatno redukovati broj zaposlenih vozača u budućnosti.
Zaposleni u administraciji i slični kadrovi koji obavljaju usluge primanja ljudi i papirologiju mogu biti zamenjeni kompjuterima koji mogu da prepoznaju ljude i obavljaju birokratski posao. Ovo se može desiti i većini zaposlenih u uslužnim delatnostima.
U sferi nege o starijima ovo je već vidljlivo – tržište robota za brigu o ljudima raste za 20% godišnje.
Ostavi komentar