Sajmovi za zapošljavanje najčešće se svode samo na promociju firmi, gde nijedna od njih uopšte ne namerava bilo koga da zaposli - to je stav armije beogradskih i novosadskih diplomaca. Većina tih ljudi godinama obilazi sajmove i deli svoj CV, a ne samo da još nemaju posao već ih niko do sad nije zvao ni na razgovor.
Neki će reći i da je poslova malo, a kandidata ima na hiljade, pa to u neku ruku objašnjava zašto su mnogi obrazovani i pametni ljudi na takvim sajmovima ostali neprimećeni.
I za najbolje ima tezgi, ali nema poslaMožda Nikola N. svojom biografijom nije imao prođu na sajmovima zapošljavanja, ali je zato impresionirao većinu profesora kod kojih je išao na predavanja i koji su ga rado angažovali na svojim projektima. „Bivši profesori su me zvali da radim na projektima, koji su se bavili, na primer, borbom protiv narkomanije u školama. Bio je tu i projekat Evropske unije za razvoj opšina, i tu sam brzo upao, ali to su sve ad hok angažovanja, dok posao i dalje tražim”, kaže Nikola. |
- Bio sam na mnogim sajmovima, delio CV, ali niko mi se nikad nije javio. Nisam čak ni ciljao neke visoke pozicije, bilo je tu svega, administracija, marketing, komercijala... Jednom je bio i konkurs za privatni fakultet, ali ni tu me nisu zvali. Znao sam u startu da se na posao mnogo čeka, i da onda dobiješ jednu priliku ili nijednu, ali sam očekivao da ću dosad bar otići na neki razgovor - kaže Nikola.
U biografiji našeg sagovornika stoji i stipendija grada Beograda, republička stipendija, od EFG banke, pa i stipendija švedske vlade, Fonda za mlade talente...
- Imao sam do sad sedam stipendija i nagrada. Završio sam Fakultet političkih nauka u roku, s prosekom 9,89. I master studije sam odradio na FPN Beogradu, a pošto sam dobio stipendiju, završio sam i master Globalnih studija na Univerzitetu Lund u Švedskoj. Ne znam ne štima. Najgore je što polako gubim i živce i nadu - kaže Nikola.
Kako dodaje, posle toliko uloženog truda, još nema opipljiv rezultat.
- Još mi je ostalo nešto novca od nekih stipendija. U međuvremenu sam se oženio i dobili smo bebu, a ni žena mi nije zaposlena. Živimo s mojim roditeljima, pa manje trošimo, ali ne može to tako večno. Novac od stipendija se topi, i nadam se da ću brzo naći neki posao. Konkurišem i dalje, jer ne vidim drugi način - kaže nekadašnji najbolji student FPN-a.
Ostavi komentar