Hrvatska kompanija Pravi Klik novi je vlasnik brenda geeky farmerica WTFjeans. Pravi Klik je najavio novine poput proizvodnje dugo očekivanih ženskih modela, proširivanja asortimana, ali i – izmeštanje proizvodnje iz Srbije u Hrvatsku.
Peđa Pušelja, osnivač WTFjeansa, na svom Facebok profilu prokomentarisao je akviziciju na sledeći način:
Čestitke ekipi iz hrvatskog Pravog Klika koji su preuzeli wtfJeans. Ubeđen sam 110% da će sa takvom ekipom ovo biti novi hrvatski hit – u svijetu! A srpskoj administraciji želim takođe sreću – sa peglanjima deviznih deficita, ali i dolazak H&M u Srbiju koji će im verovatno pomoći u tome :) Ja neću više, ne želim više ni dolara uneti u zemlju čija me administracija “zaskače” sa svih strana dok im ja punim budžet. Aj bok ;)
Portal Marketingitd.com zamolio je Peđu za komentar šta je to što ga je nagnalo da proda svoj brend, i da li je u pitanju na prvom mestu bila potreba za izmeštanjem proizvodnje. Njegov odgovor prenosimo u celosti:
Užasan devizni zakon gde moja firma svaki devizni priliv mora pravdati državi kao da sam kriminalac. Poseban bezobrazluk tog zakona se ogleda u tome da kada imate online shop sa naplatom preko platnih kartica, država vas tera prodati devize odmah banci. Dakle, ne smem primiti devize koje sam JA zaradio, ponavljam, moje devize. I to po prodajnom kursu banke. A kasnije, ako imam “pravo po zakonu” kupiti devize država mi dozvoljava, naravno – sada po kupovnom kursu banke.
Naravno da ću ja te devize u 99% slučajeva prodati nekoj banci, ali neću da me država reketari na taj način. To su devize moje firme koje je moja firma zaradila i na koji plaćamo porez, ne može država da mi nameće kome ću ih ja prodati i kada.
Druga stvar je carinski zakon koji me stavlja u situaciju da mi carina otvara pakete na IZLAZU iz zemlje. Svaki paket je posebno dizajniran da izdrži putovanja u bilo koji deo sveta, ali je to i paket u koji je uložen novac da on tako izgleda. Svako otvaranje paketa prouzokuje to da paket sa robom stiže oštećen kod kupca. Zamislite da Apple ili Amazon odluči slati pakete iz Srbije i da im srpska carina otvara svaki paket za koji one procene da se treba otvoriti!
Treća stvar je neusklađenost zakona sa novim načinima poslovanja koji te jako koče. Jedan od problema je recimo kada se radi o povratu robe u garantnom roku, za koju me država zakonom obavezuje – ta ista država tera platiti špediterske usluge “UVOZA” za robu koju mi kupci vraćaju na zamenu. Ta špedicija košta više nego proizvodnja tih farmerki. Pisao sam o tome više na dilingu.
Da ne pričam o nebulozama gdje država praktično zabranjuje da jedna firma troši više od 10% na marketing! Tačnije, država dopušta – osim što na sve marketing troškove koje firma ima, a prelaze 10%, se mora platiti porez. To je praktično kao da za firmin marketing plaćam iz svog džepa. To je jedan od ogromnih idiotizama koji izazivaju čak podsmeh u drugim državama. Zamislite, država određuje koliko će neka firma uložiti u marketing. Da li srpski brendovi mogu biti konkurentni onda u inostranstvu? Ne mogu, naravno, a to se i vidi iz stanja budžeta Srbije…
Pored toga postoji još milion sitnih stvari koje vam zagorčavaju život. Jednostavno mi je bilo lakše kompletno prodati firmu i krenuti u nove avanture, ali ovaj put ne u Srbiji. Ne želim dati više ni dolara državi koja baca balvane malim poduzetnicima koji donose devize u zemlju i pune budžet.
U potpunosti podrzavam ovog hrvatskog preduzetnika jer sam i ja licno posle 20 godina bavljenja privatnim biznisom digao ruke od rada u ovoj zemlji i prodao svoj biznis. Ovde jednostavno ne moze da se radi