U eri kolapsa bankarskih sistema i ekonomija čitavih država, kada je teško pronaći valutu, fond ili plemeniti metal u kom bi bilo pametno štedeti, nemački draguljari preporučaju građanima - dijamante.
Doduše, uz preporuku ide i upozorenje - kupovina dijamanata ne savetuje se lovcima na brzu zaradu i nestručnim ulagačima koji ne znaju da procene kvalitet kamenja koje kupuju.
| Neiskusni ulagači česta su meta manipulanata koji preko oglasa ili čak telefonske prodaje nude lemljene dijamante zavodeći kupce raznim sertifikatima i ispravama. Obično nude i povratnu garanciju, ali samo ako je dijamant vraćen tačno onakav kakav je i kupljen, što znači da se njegova vrednost (težina, čistoća, tip, boja i kvaliteta brusa) ne može stručno proceniti, jer je za to potrebno rastaviti nakit. |
Niz stručnjaka za tržište dragulja očekuje da će potražnja za najtvrđim mineralom u idućih pet godina rasti između 21 i 32 posto.
Rajnhard Paul tvrdi da se 1970. godine kvalitetan jednokaratni kamenčić (0,2 grama) mogao nabaviti za 4.000 dolara. Danas je takvom kamenčiću vrednost 15, pa i 30 hiljada ako je reč o primerku vrhunskog kvaliteta.
Valja, međutim, još jednom naglasiti da postoji nekoliko caka zbog kojih bi potencijalne štediše ipak trebalo dobro da promisle o dijamantskoj alternativi.
Oni koji žele na brzinu da prodaju drago kamenje često mogu da budu sretni ako dobiju 70 posto iznosa koji su prvobitno uložili. Može se desiti da se neki dijamanti praktično ne mogu prodati, a tržište je zasićeno primercima nižeg kvaliteta.
Ostavi komentar