Tekst objavljen: 17.12.2009 0:00        


Fluktuacije kursa dinara prema evru u poslednjih nekoliko nedelja su pokrenule buru rasprava o ranije aktuelnoj temi precenjenog ili podcenjenog dinara.

Ko dobija, a ko gubi od promene kursa?

Međutim, raspon poslednje fluktuacije kursa od nešto manje od 5% spada u domen prihvatljivih i nema prevelikih uticaja na privredne tokove i standard stanovništva, posebno ako se ima u vidu da se ona može smatrati privremenom.

Ipak, prošlogodišnji pad vrednosti dinara u odnosu na evro za oko 25% i iskustva iz hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka su uticale na mnoge da u strahu od sličnih scenarija počinju da paniče. Najpre se povećala tražnja za evrima od strane građana, a potom su i privrednici podigli glas o neophodnosti kontrole kretanja kursa.

Portal Kamatica.com je istraživao kojim grupama odgovara visok kurs dinara prema evru, kojim grupama nizak kurs, a kome nestabilan kurs dinara prema evru.  
Iako je većina nas osetila poslednje pomeranje kursa sa nivoa od 94 na 96,5 dinara za jedan evro, ovakva promena ne spada u grupu onih promena koje bi uticale na značajno gubljenje kredibiliteta ekonomske politike zemlje. Naime, sve fluktuacije do 5% jedne valute prema drugoj se smatraju prihvatljivim i nemaju bitan uticaj na ekonomske pokazatelje ukoliko su privremenog karaktera. Da podsetimo, u prethodnim godinama se pokazalo da zbog sezonskih priliva i odliva deviznih sredstava dinar svoju najjaču vrednost postiže u letnjim mesecima, a najnižu početkom godine (zimski meseci). Poslednja pomeranja kursa samo potvrđuju ovakave sezonske fluktuacije.  

Mišljenja smo da bi samo značajnija pomeranja kursa (npr. preko 100 dinara za jedan evro) pokazala značajan uticaj u smislu pomeranja ostalih ekonomskih faktora i povećanja rizika u zemlji. Ovakva pomeranja većina ekonomista ne očekuje u narednoj godini, a posebno ne kao pojavu, koja bi bila trajnijeg karaktera.  

Kome bi na ruku išao visok kurs i slabljenje dinara prema evru?

Na prvom mestu izvoznicima koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora, odnosno, firmama koje bi na taj način ostvarivale veće prihode od naplate u deviznim sredstvima iz inostranstva.   Menjačnice bi ostvarivale veće provizije u svojim poslovima, jer bi procentualna marža menjača bila veća sa većom vrednošću evra.  

Banke koje svoj depozitni potencijal baziraju na sredstvima koja stižu iz matica u inostranstvu, jer bi na taj način devizni prilivi za njih značili veći dinarski potencijal za plasiranje. Sem toga, mesečne rate već odobrenih kredita indeksiranih u evrima bi otvorile prostor za ostvarivanje većeg dinarskog profita u Srbiji.  

Na kraju, visok kurs bi odgovarao i svim onim fizičkim licima koja svoje plate primaju u stranim sredstvima plaćanja, ili čije su zarade indeksirane u stranim valutama i zavise od kursa dinara prema konkretnoj valuti (prvenstveno zaposleni u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka, osiguravajućih kuća i sl.) ili pak imaju značajnu štednju u stranim sredstvima plaćanja.  

Kojim grupama najviše odgovara niži kurs i jači dinar?  

Niža vrednost dinara bi, svakako, najviše odgovarala uvoznicima, ali isključivo u trenutku kada vrše plaćanja u inostranstvu. U suprotnom, kada prodaju uvezenu robu, njima više odgovara visok kurs i slabiji dinar.
 

Jak dinar bi na ruku išao i svim firmama koje svoj proizvod izrađuju od uvoznih materijala, a prodaju ga na domaćem tržištu, jer bi na taj način repromaterijali bili relativno jeftiniji, a cena proizvoda za kupce najverovatnije ostala ista.  

Poslovnim bankama koje svoja depozitna sredstva baziraju na štednji domaćih fizičkih i pravnih lica odgovara jak dinar. U ovom slučaju one plaćaju relativno manje kamate na prikupljena devizna sredstva, čime ostvaruju pozitivne kursne razlike. Ovde spadaju uglavnom banke čiji su akcionari država i domaća pravna i fizička lica.  

Jak dinar odgovara i svim domaćim i pravnim licima zaduženim u kreditima indeksiranim u stranim valutama. U ovom slučaju mesečne rate za otplatu ovih kredita padaju i ova grupa postiže tzv. „pozitivne kursne razlike“.  

Na kraju, najvećem delu stanovništva, koji primaju zarade u dinarima, nezavisno od kretanja kursa, odgovara jak dinar.  

Da li nekome odgovara nestabilan kurs dinara?  

Ne! Kao što se iz prethodno navedenog može zaključiti, interesnim grupama odgovara ili jak ili slab dinar. Dinar koji fluktuira tokom godine više od 10% u odnosu na evro može doneti koristi pojedinim pravnim i fizičkim licima, ali samo ukoliko bi se njihov novčani ciklus poklopio sa fluktuacijama tokom godine.  

Npr. uvoznicima odgovara jak dinar kada plaćaju uvezenu robu, ali im odgovara slab dinar kada je prodaju krajnjim korisnicima. Izvoznicima koji svoj izvozni proizvod baziraju na domaćim sirovinama odgovara jak dinar pri plaćanju dobavljača, a slab dinar pri naplati od kupaca iz inostranstva. Isto tako bi i bankama koje novac dobijaju iz centrala u inostranstvu odgovarala određena kombinatorika u fluktuacijama u zavisnosti od toga da li novac deponuju ili plasiraju. Menjačnicama odgovara jak dinar kada se više deviznih sredstava prodaje, a slab dinar kada se više deviznih sredstava kupuje od stanovništva.

Čak bi i stanovništvu, koje deponuje deviznu štednju u poslovne banke, odgovarao jak dinar kada ga konvertuju u strana sredstva plaćanja, a slab dinar kada konvertuju strana sredstva plaćanja u dinare.   Ipak, teško je pretpostaviti da je moguće svojim aktivnostima ispratiti fluktuacije dinara na onaj način kako bi to svakome od gore pomenutih aktera odgovaralo. Zbog toga nestabilan kurs dinara više označava pojačavanje rizika u privredi i za sobom povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata, nego što će bilo kome doneti korist.  

Da podsetimo, krajem prošle godine je bila prisutna nestabilnost kursa, a kao posledica pojavilo se sledeće: nagli rast referentne kamatne stope, „topljenje“ deviznih rezervi, rast cena kredita (kako dinarskih, tako i indeksiranih u stranim valutama), povećanje mesečnih rata kod postojećih kredita, pad životnog standarda stanovništva, povlačenje devizne štednje iz poslovnih banaka, poskupljene svih uvoznih proizvoda, poskupljenje energenata, povećanje poreza, negativne kursne razlike su se pojavljivale kod svih privrednih subjekata i još mnogo negativnih efekata. Teško da je to stanje bilo kome odgovaralo!  

Pregled:
KOME ODGOVARA SLAB DINAR? KOME ODGOVARA JAK DINAR?
Izvoznicima Uvoznicima
Poslovnim bankama koje depozite zasnivaju na pozajmicama iz inostranstva Poslovnim bankama sa „domaćom“štednjom
Menjačnicama Zaduženima u kreditima indeksiranim u stranim valutama
Onima koji primaju plate indeksirane u evrima Svima koji primaju plate u dinarima, nezavisno od kursa prema stranim valutama
Deviznim štedišama Dinarskim štedišama
 

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kurs dinara slabljenje dinara jak dinar slab dinar domaća valuta dinar

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana