Tužiti ili ne tužiti banku?

U odsustvu neke veće političke kampanje ovih dana bilborde koje traže naš glas zamenili su pozivi „udruženja za zaštitu“ bankarskih klijenata

Zbog slike koja se o ovim procesima stvara u javnosti, veliki broj građana ima dilemu da li da i oni lično tuže banku. Upravo zbog njih smo želeli da dodatno osvetlimo čitavu situaciju.

Jednu od ključnih uloga u celom procesu igraju već pomenuta udruženja. Međutim, ostaje nejasno da li je istinski motiv ovih udruženja zaštita ili je u pozadini biznis model pravne industrije i praktičan način pojedinih advokata da dođu do posla.

Put do ove nesvakidašnje situacije započeo je 2014. godine kada je Ustavni sud odbacio mogućnost kolektivne tužbe. Za one koji ne znaju, kolektivna tužba je instrument pravne borbe kojom se veći broj oštećenih svrstava pod jedan sudski proces. Na taj način je troškove suđenja moguće platiti samo jednom i resuri sudstva se koriste samo jednom. Troškove suđenja uvek plaća onaj ko izgubi spor.

Kako to nije moguće, danas imamo situaciju u kojoj je sudstvo pred kolapsom. Spor se dodeljuje sudu prema nadležnosti tuženog, što u ovom slučaju znači da, ako su centrale banaka na Novom Beogradu, svi procesi će biti dodeljeni sudu koji prema lokaciji pripada toj opštini. Velika količina predmeta umnogome produžava rok procesa, ali ne menja ishod jer su svi procesi skoro isti. Ovo je sjajna postavka za pojedine advokate koji ovo zovu „masovkom“. Masovka je predmet sa velikom izvesnošću dobijanja, lakim pristupom dokazivanja i samo je pitanje vremena kada će se dobiti spor.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Pomenuti advokati u tim slučajevima svoje usluge naplaćuju po klijentu, a u pozadini su sve fotokopirani podnesi sa promenom imena, adrese tužioca i eventualno promenom datuma.

Velika verovatnoća dobijanja spora pojedinim advokatima daje prostor da unapred preuzmu troškove suđenja na sebe, pa im u ovoj celoj konstalaciji nedostaje samo klijent. Tu na scenu nastupaju „udruženja za zaštitu“ koja postaju komercijalisti ovog posla.

Odgovor na pitanje tužiti ili ne tužiti u ovakvoj postavci je obojeno pristrasnošću pojedinaca iz advokatske industrije pod okriljem udruženja. Dešavalo se da se tuže banke sa odštetnim zahtevima u iznosima i od par stotina dinara. Na ovaj način se formira prethodno spomenuta pravna industrija, koja se odaljava od pravde i onoga što pravda treba da bude.

Ako želite da tužite banku i isterujete pravdu, uradite to zato to želite, a ne zato što vas na to poziva neko ko od takve odluke ima novčane koristi.