Svaki vlasnik tekućeg računa poslovnoj banci godišnje ostavi bar 1.800 dinara, koliko košta najjeftinije održavanje računa. Kada se na to dodaju razne naknade za posebne "paket račune", usluge elektronskog bankarstva i članarine za platne kartice, troškovi su i višestruko veći.
Na sve to, banke umeju da naplate i štampanje papirnih izvoda, a pojedine čak i svaki "slip" - papir koji se dobija kada se podigne gotovina na bankomatu. Tako i ne čudi što, na ime raznih naknada i provizija, banke godišnje ubiraju više od 35 milijardi dinara.
DEVIZEKada je reč o kupovini i prodaji deviza na šalterima banaka, iako gotovo u svakoj stoji obaveštenje da se provizije ne naplaćuju, kursevi su uvek nepovoljniji nego u menjačnicama. Tako da za kupovinu i prodaju deviza banke treba zaobići - menjačnice ionako sve rade za njih. |
Tako zatvaranje tekućeg računa mora da bude besplatno u svakoj banci. A, na primer, za ranije vraćanje kredita banka sme da zaračuna najviše jedan odsto na ostatak duga.
Međutim, niko ne sprečava bankare da vam na šalteru zaračunaju proviziju od čak 150 dinara na, recimo, uplatnicu od 100 dinara.
Pa bude "skuplja dara nego mera". Takođe, pojedine banke zaračunavaju dodatnih 30 dinara za svako podizanje novca sa sopstvenog bankomata, u slučaju da štampate i izveštaj, takozvani "slip".
- Tražila sam na šalteru svoje banke da mi odštampaju izvod o stanju na tekućem računu i za to su mi zaračunali 500 dinara - kaže ogorčena klijentkinja jedne banke.
U drugoj banci, pak, gde se izvodi štampaju besplatno, zaračunava se 200 dinara na ime zamene obične kartice za "čipovanu" uz obrazloženje da je to urađeno na zahtev klijenta. Iako klijent o tome nije imao pojma, već ga je banka samo obavestila da dođe po novu karticu...
- Podigli su mi troškove održavanja tekućeg računa sa 200 na 500 dinara, što sam saznala tek kada su mi skinuli pare sa računa - kaže druga vlasnica tekućeg računa u istoj banci.
Ostavi komentar