Koliko smo osiromašili najbolje vidimo kada uporedimo šta smo mogli prošlog leta, a šta sada da kupimo za istu novčanicu. Merena namirnicama koje možemo da pazarimo vrednost hiljadarke, na primer, „pala“ je najmanje za petinu.
Statističari kažu da su cene u Srbiji za godinu dana u proseku povećane za 5,5 odsto, ali svaki odlazak u prodavnicu to demantuje. Neki proizvodi poskupeli su više, neki manje, ali je sigurno da sada za iste artikle izdvajamo mnogo više para.
Lane u ovo vreme za 1.000 dinara moglo je da se kupi 2,2 kilograma svinjskog mesa, a sada tek 1,6 kilograma. I piletina je bila dostupnija - za jednu „crvenu“ kupovali smo 4,2 kilograma, a ovog avgusta 3,1 kilogram. Ili, mogli smo da priuštimo više od dva kilograma eurokrema, a danas za istu sumu oko 1,7 kilograma.
Manje ovog avgusta možemo da kupimo i voćnih sokova, ali i voća i povrća. Lane smo za iste pare mogli da kupimo 12 kilograma jabuka, a sada samo sedam. Najdrastičnija je situacija sa paradajzom, jer za istu novčanicu sada možemo da dobijemo upola manju količina tog povrća.
- Najgore je što su najviše poskupele namirnice koje su svakodnevno u potrošačkoj korpi, a ne luksuzna roba, odnosno ono što nam manje treba. Za neke najosnovnije namirnice sada dajemo i duplo više para - kaže Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS.
U proteklih godinu dana poskupele su i skoro sve usluge, pre svega prevoz i, naravno, gorivo. Benzin smo prošle godine plaćali po 130, a sada 150 dinara za litar.
Za gotovo hiljadu dinara, pre godinu dana, autobusom se moglo od Beograda do Kragujevca i nazad. Danas je ista destinacija skuplja za 25 odsto, tako da bi za iste pare već kod Batočine morala da se doplati karta...
Lane je za isti novac moglo da se kupi goriva dovoljno da automobil izdrži od Beograda do Paraćina, dok bi se crvena lampica sad upalila na drugoj polovini puta.
- Sa ovakvim udarima poskupljenja besmisleno je govoriti o, kako to statističari vole da kažu, nekakvom kretanju indeksa cena - kaže Papović.
- Kada uđemo u trgovinu, odnosno govorimo o „realnoj potrošnji“, i „pročešljamo“ rafove i vitrine, vidimo i pravo stanje, ne statističke proseke i računice, a ono je da je danas gotovo sve za trećinu skuplje nego prošlog avgusta.
Ostavi komentar