Kupovina na akcijama može da donese uštedu, ali u isto vreme pokreće i večito pitanje kvaliteta proizvoda koji su na sniženju i toga koliko su nam ti proizvodi stvarno potrebni, a koliko ih kupujemo samo zato što su tog dana nekoliko dinara jeftiniji nego inače.
Iskustvo potrošača govori da se na akcijama često nalaze bajati proizvodi, oni blizu isteka roka trajanja, proizvodi sa greškom ili oni koji se, inače, slabo kupuju.
| Dok veliki marketi ne rizikuju mnogo i proizvode kojima je rok trajanja na isteku, jasno obeležavaju kada ih stave na sniženja, male prodavnice nisu toliko revnosne, pa na akcijama, bez ikakvog upozorenja, prodaju konzerve, sokove, čokoladice, pudinge i kekse sa isteklim rokom trajanja, sladoled koji je već jednom otopljen, pa ponovo zamrznut, ali i vidno gnjile kruške i crne banane. |
Čak se i u TV reklamama umesto bele tehnike i nameštaja po sniženim cenama sve češće nude svinjski but, krompir i luk. Većina građana primorana je da zbog slabe kupovne moći koristi ta sniženja, ali mnogi u njih i dalje nemaju dovoljno poverenja. Da su u pravu potvrđuju i zaposleni u prodavnicama.
- Najčešće su na sniženjima oni atrikli koji se, inače, ne prodaju dovoljno dobro i koje građani u redovnim kupovinama zaobilaze. Ipak, kada su na sniženju oni beleže i do 70 odsto veći promet.
Mnoga sniženja su samo navlakuše za potrošače kako bi u hipermarketima pazarili i ono što im uopšte nije potrebno.
Rafovi sa sniženom robom nalaze se razbacani po prodavnici, pa mnogi na putu do njih uzmu još gomilu neplaniranih sitnica koje im potpuno obesmisle pokušaj uštede - objašnjava Marko J, radnik u jednom trgovinskom lancu.
Ostavi komentar