Platna kreditna kartica je varalica s dva lica: uz pomoć nje lako je brzo uleteti u kredit, najčešće nepromišljeno, a onda se on vraća godinama. Za domaće potrošače ona je, otkako se početkom ovog veka odomaćila, omiljeno sredstvo plaćanja, uprkos visokim kamatama.
Njome se najčešće plaća roba malo veće vrednosti. Kupujemo kapute ili usisivače za prašinu, i to često na raznim akcijama.
| Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva kaže da građani nisu svesni toga koliko su to skupi krediti. Kada se otplata otegne, banke su spremne da podvuku crtu i podele dug na 24 meseca, ali i tada se na tu sumu plaća kamata. Poseban problem je što se kod kašnjenja otplate duga, kao i za svaki zajam, tu računa zatezna kamata, a klijent često nije ni svestan kada je upao u docnju. |
Rate su manje, plaća se duže pa je ceo kamatni trošak veći. Računice govore da uz pomoć rivolving kredita preko kartica platimo 50 posto veću cenu robe koju smo kupili.
O tome da kartice postaju sve teži teret za servisiranje govore i podaci Kreditnog biroa Srbije. Krajem prošlog meseca kašnjenje duže od 60 dana kod kartica je iznosilo 13,8 odsto. Kod svih ostalih obaveza po kreditima bilo je manje – 12,5 odsto.
Međutim, kartica i dalje može biti poželjna ako se kupac potrudi da iskoristi sve pogodnosti koje banke preko nje daju, a posebno beskamatno kreditiranje. Nikako je ne treba koristiti za plaćanje računa ili podizanje gotovine jer je kamatni trošak veliki.
Ostavi komentar