Indikativni kurs Evra na dan 01.12.20. :: 117.5777 rsd
Tekst objavljen: 04.09.2012 9:36        


Prema procenama bankara, nemogućnost da otplaćuje kredite ima oko 100.000 građana. Poslednjih meseci se aktivira sve više hipoteka pa banke prodaju stanove ili automobile da bi namirile dugove. Da li bi, po uzoru na razvijene zemlje, pravni institut ličnog bankrota bio dobro ili loše rešenje?

Lični bankrot - jedini spas za prezadužene

Ovakva zakonska rešenja postoje u SAD, u zemljama EU, već četiri godine u Sloveniji, a u susednoj Hrvatskoj se, zbog velike zaduženosti građana, dugo raspravlja o donošenju zakona koji bi omogućio i uredio pitanje ličnog bankrota.

- Suština instituta ličnog bankrota ili ličnog stečaja jeste u tome da se fizičkom licu koje proglasi stečaj omogući da zadrži deo svoje imovine, a lični stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu za prodaju njenog većeg dela, ali i otplatu dela dugova iz budućih prihoda dužnika tokom narednih 3-5 godina. Ostatak dugova sud otpisuje, a reprogramiranjem dugova dužniku se omogućava da lakše izađe iz prezaduženosti - objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

U SAD je prve godine svetske finansijske krize (2009) lični bankrot proglasilo oko milion osoba.

U Srbiji je svojevremeno uveden mehanizma zaštite banaka, ali i građana od eventualnog prekomernog zaduživanja jer Kreditni biro i propisi NBS to sprečavaju. Ipak, zbog gubitka posla, bolesti, neuspelih investicija, mnogo je osoba koje su prezadužene. Institucionalno uvođenje ličnog bankrota stavilo bi u zakonski okvir slučajeve prezaduženosti fizičkih lica, ocenjuje Rade Šević, stečajni upravnik.

- Krizu likvidnosti pojedinca, nastalu kao posledicu nemogućnosti tekućeg servisiranja preuzetih obaveza, smatram veoma osetljivim pitanjem i sa ekonomskog i socijalnog aspekta gde uvođenje ličnog bankrotstva može predstavljati jedan od efikasnih načina ponovnog uspostavljanja boniteta dužnika - kaže Šević.

U zemljama gde se primenjuje lični bankrot, uvođenjem ličnog stečajnog upravnika i nadzorom nad ukupnom imovinom i prihodima sprečava se dalje zaduživanje, ali se osobi koja je preopterećena dugom pruža i mogućnost da se oslobodi tog tereta i da dobije šansu za novi početak. Čak se zakonom nalaže obaveza da se osobi koja je bankrotirala pronađe novi posao.

- Srbija će pre ili kasnije uvesti zakon o ličnom bankrotu. Dobro je što bi takav zakon uzeo u obzir da građanin treba da ima elementarne uslove za život - smatra ekonomista Goran Nikolić.

Prosečan dug bankama 800 evra
Zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra po glavi stanovnika, što je oko 2,2 prosečne zarade. U regionu smo manje zaduženi od Makedonije i BiH, a ispred nas su Rumunija, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Najzaduženiji u regionu su stanovnici Hrvatske, gde je prosečan dug po glavi stanovnika 3.888 evra.

Stvari koje vam u Srbiji ne mogu oduzeti kod naplate neizmirenog duga
1. Odeća, obuća i drugipredmeti za ličnu upotrebu
2. Hrana i ogrev za potrebedužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca
3. Gotov novac dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja
4. Ordeni, medalje, ratne spomenice, priznanja, lična pisma, rukopisi, porodične slike
5. Pomagala koja su invalidu neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija
6. Poštanska pošiljka ili poštanska novčana doznaka upućena izvršnom dužniku pre nego što mu se uruči

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
lični bankrot bankrot građana bankrot dugovi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana