Dolazak nemačkog lanca hipermarketa LIDL na srpsko tržište omogućiće potrošačima povoljnu kupovinu po diskontnim cenama, i pokazati našu otvorenost za dolazak drugih stranih trgovinskih lanaca, ocenila je Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za trgovinu
- Prema dosadašnjim saznanjima LIDL je kupio placeve u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Valjevu, i Nišu. To samo potvrđuje činjenicu da će ovaj diskontni lanac 'obogatiti' ponudu tržišta Srbije - rekla je Hašimbegović.
| I ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić potvrdio je da se uskoro očekuje dolazak LIDL-a. - Trenutmo razgovaramo sa LIDL-om, čini mi se da je to najrealnije da se dogodi u nekom doglednom vremenu, pomažemo u kontaktima sa lokalnim samoupravama kako bi 'Lidl' obezbedio najmanje 15 lokacija u 15 gradova Srbije i time stvorio uslove za početak rada u Srbiji - rekao je Ljajić. |
Diskonteri posluju sa nižim troškovima, koje ostvaruju kroz skromniji nivo usluge, ograničen asortiman, a značajno je učešće proizvoda sopstvene trgovačke marke.
Proizvode nabavljaju u velikim količinama, zbog čega od dobavljača dobijaju povoljne uslove, a sve to im omogućava da obezbede niže cene u svojim objektima, dodala je ona.
| Top 10 evropskih trgovinskih lanaca su Karfur, Tesko, Švarc čiji je deo i LIDL, Aldi, Reve, Ošan, Edeka Zentrale, E. Lekler i Ahold, Ikea i može se očekivati, da zbog sve oštrije konkurencije i zasićenja na matičnim tržištima budu podstaknuti da poslovanje šire na teritoriju bivših jugoslovenskih republika. |
Ona je napomenula da u Srbiji posluju belgijski Delez i nemački "Metro keš end keri" koji su među najvećim trgovinskim lancima na svetu dok veliki priznati i poznati prodajni diskontni lanci i dalje nisu prisutni na tržištu naše zemlje.
- Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojoj nema diskontnih trgovinskih lanaca dok ovi trgovci posluju u skoro svim državama regiona Hrvatskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj - istakla je Hašimbegović.
Mozda i hoce, neko vreme, dok ne unisti i ovo malo sto je preostalo od domace proizvodnje. A sta ce raditi kad nebudu imali nikakvu konkurenciju? Uvozicemo mleko, brasno, secer i zejtin, nase njive ce jos vise zarastati u korov, a placacemo kreditima, nasim rudnicima, njivama i izvorima vode. Sta ce jesti i gde ce raditi nasa deca i unuci?