Uprkos tome što svaki čovek koji je završio osnovnu i srednju školu u principu zna sve osnovne računske operacije u šopingu smo zapanjujuće matematički nepismeni i povodljivi.
I u razvijenim zemljama koriste se isti trikovi i ljudske slabosti, samo na sofisticiraniji način.
Primer prvi
Zamislite, da uđete u restoran brze hrane i vidite sledeće dve ponude – u prvoj vam lanac nudi 33 posto više salate za istu cenu, a u drugoj popust od 33 posto na isti proizvod. Koja je ponuda bolja?| Ekonomista Dan Ariely sproveo je jedan zanimljiv eksperiment. Pred studentima je trebalo da glumi recitatora poezije. Jednoj grupi je odredio cenu ulaznica, a drugoj je rekao da će im biti plaćeno ako dođu na priredbu. Konačno je i jednima drugima otkrio tajnu, da je ulaz zapravo besplatan. Pripadnici prve grupe poželeli su da dođu jer su poverovali da nešto vredno dobijaju za svoj novac, dok su drugi uglavnom odustali jer su mislili da su prisiljeni da volontiraju u istom događaju bez kompenzacije. |
Naime, iako su pogodnosti u dvema ponudama predstavljene istim procentima, one su samo naizgled identične - 33-postotni popust zapravo odgovara 50-postotnom povećanju količine koja se nudi besplatno.
Malo matematike da bude jasnije.
Recimo da standardna doza salate od 30 grama košta 10 dinara. U prvoj ponudi dobićete 40 grama za 10 dinara - što znači da gram košta 0,25 dinara, dok vas u drugoj 30 grama košta 6,7 dintara, odnosno 1 gram košta 0,22 dinara.
U ovom slučaju trgovci se oslanjaju na psihološki trik koji se zasniva na činjenici da se bolje osećamo kada nešto dodatno dobijemo besplatno nego kada za isti proizvod plaćamo manje. Implikacije ove jednostavne činjenice su ogromne.
Ostavi komentar