Svi rizici proizvođača, uvoznika i trgovaca idu na teret potrošača. Čak ni pogodnosti koje se nude kupcima, poput počeka karticama ili čekovima na nekoliko meseci, nisu besplatne.
Kroz cene, građani plaćaju slabljenje dinara i znatno veću vrednost evra, monopolsko ponašanje, pa čak i troškarenje države. Procene su da brojni, neekonomski razlozi, povećaju cene hrane barem 20 odsto.
| Gotovo da nema proizvoda koji ove godine nije poskupeo. Ovog leta, cene pojedinih namirnica su "podivljale". Meso je tada poskupelo za najmanje 30 odsto, kao i ulje. Poskupljenja nisu mimoišla ni ostale osnovne namirnice - hleb, mleko, jogurt, ali i sve ostalo što je neophodno jednom domaćinstvu. |
Ugrađeni rizik od inflacije u cenama je najmanje duplo veći od od projektovanog. Kako bi se zaštitili od opšteg rasta cena, ove godine mnogi su utvrdili da bi bilo najbolje uvećati cenovnike svoje robe za najmanje 15 odsto. To je skoro tri puta više od planirane inflacije.
- Imali smo najpre sušu, a čim se pretrpi takav "udar", to mora da se odrazi na cene poljoprivrednih proizvoda - kaže ekonomista Ljubomir Madžar.
- Drugo, cene hrane i u svetu već duže pokazuju tendenciju rasta. Mi smo zemlja sa velikim budžetskim deficitom, gde je ukupna tražnja stalno visoka, a tamo gde je velika tražnja nemoguće je da se to ne odrazi na ukupan nivo cena. U struci se, inače, pored navedenih razloga za česta poskupljenja spominje i monopol u spoljnoj trgovini. Psihološki faktor normalno deluje na poskupljenja, ali on je izazvan da bi se neka očekivanja inflacije kasnije ostvarila.
Ostavi komentar