Vidljive posledice slabe kupovne moći. Srbija je među zemljama sa najmanjom potrošnjom mesa. Najveća je potrošnja svinjetine, dok je potrošnja živinskog mesa na drugom mestu. Razlog je i znatno jeftinija proizvodnja pilećeg mesa, kao i kraći period tova, koji traje od dva i po do tri meseca.
Činjenica je da su biftek i ramstek uvek bili skuplja i nedostižna kategorija mesa za većinu građana.
Godišnje se u Srbiji pojede, u proseku, po 45 kilograma svežeg mesa po stanovniku, što je skromno u poređenju sa zemljama u Evropi. Ako se, pak, godišnja potrošnja preračuna u dnevnu, dobija se poražavajući podatak da se po stanovniku dnevno potroši manje od 120 grama mesa.
Prosečan Srbin godišnje pojede 4,3 kilograma junetine, 15,6 kilograma svinjetine, 15,2 živinskog mesa i četiri kilograma ribe.
Istovremeno, stanovnik u EU godišnje potroši 15 kilograma junetine, 30 kilograma svinjetine, 20 kilograma piletine i oko 12 kilograma ribe.
Poslednja povećanja cena u mesarama dodatno su smanjila prosečnu potrošnju. Uvek kada su ranije proizvođači podizali cene mesa, to im se vraćalo kao bumerang i uticalo na drastičan pad prometa. Zato su bili prinuđeni da ih ponovo snize sa trgovcima, dogovarajući razne akcije kako bi rasprodali zalihe.
- Najbolji pokazatelj stanja u domaćoj mesnoj industriji, gotovo su svakodnevne akcije popusta i do 20 odsto u vodećim trgovinskim lancima. To je znak velike krize u kojoj se nalaze mesari zbog slabog prometa kao posledice ukrštanja besparice i dizanja cena - kažu u potrošačkim organizacijama.
Ne, glavni uzrok svakodnevnih akcija/popusta je uvezeno GMO meso!
Ili je staro do 10 godina ili je tovljeno genetski modifikovanom hranom ili je samo izmenjene genetike.