Proizvođači ribe u Srbiji, sa prvim danima posta, zabeležili su povećanje potrošnje ove zdrave hrane. Situacija, međutim, i dalje nije sjajna, pošto stanovnik Srbije, kako su izračunali statističari, godišnje pojede samo 4,5 kilograma ribe, dok je svetski prosek 17 kilograma.
Srbija, takođe, ne podmiruje čak ni tako malu proizvodnju iz svojih izvora, pošto se uvoze čak dve trećine ukupne potrošnje!
Srbija, inače, “na papiru” raspolaže sa oko 14.000 hektara ribnjaka, ali, u funkciji je 11.000 hektara. U njima se godišnje proizvedi od 12.500 do 15.000 tona ribe. Većina, oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska, dok je pastrmska riba samo 1.500 do 2.000 tona.
- Naša zemlja, godišnje, na uvoz ribe troši čak 50 miliona evra. Kada bismo uspeli da u Srbiji proizvedemo toliko ribe da smanjimo ovaj iznos za 10 miliona evra, to bi bilo odlično - kaže Siniša Simić, direktor fabrike za preradu ribe, koja posluje u sastavu “DTD ribarstvo”.
Stanovnici Srbije, dodaje Simić, još uvek imaju naviku da ribu jedu samo zimi i u vreme postova, tako da se, u tri zimska meseca, proda više od 50 odsto domaće proizvodnje ribe, a naša potrošnja ribe po stanovniku, veća je samo od potrošnje ribe u Bugarskoj.
U Evropi, dodaje Simić, uobičajeno je da se proizvodnja ribe stimuliše. Hrvatska, na primer, kilogram proizvedenog šarana stimuliše sa 60 evrocenti.
- Treba imati u vidu da jedan hektar ribnjaka, bez većih problema, može da da oko tone šarana. Po sadašnjim cenama, to znači da jedan hektar daje vrednost od oko tri hiljade evra. Istina, šaranu je potrebno oko tri godine da doraste do konzumne težine od oko tri kilograma, ali u Nemačkoj se već sada na tržištu nudi riba od 1,5 kilograma koja može da se uzgaji za godinu dana - kaže Simić
Ostavi komentar