Zvanični kurs Evra za dan 06.05.21. :: 117.5804 rsd
Tekst objavljen: 28.10.2012 11:44        


Ne postoji precizno istraživanje o udelu domaće robe u prometu, ali grube procene trgovaca pokazuju da je taj odnos kod prehrambenih artikala 70 prema 30, u korist domaćih proizvoda.

Srpski kupci najviše vole da kupuju domaće

Takođe, takav je odnos zastupljenosti i naših poznatih robnih marki, koje se na srpskom tržištu i u domaćinstvima nalaze već godinama, poput kobasica i pašteta iz „Karneksa“, ulja „dijamant“, smokija i bananica iz „Štarka“, „začina C“, „plazme“ keksa, vode „Knjaz Miloš„... Ali, kod tehničkih uređaja i kozmetike taj odnos je obrnut.

PRIVATNE ROBNE MARKE

Poluprazan novčanik određuju koji će se proizvodi naći na rafovima, pa ne čudi što je sve manje brendiranih proizvoda u ponudi. S druge strane, raste učešće privatne trgovačke robne marke u ponudi velikih supermarketa, jer ima znatno niže cene. Prometnici sve češće nude sopstvene robne marke. Pored brašna, pirinča, kafe, kao privatne robne marke, u ponudi su i jogurt, pavlaka, sir, ali i mesne prerađevine, kobasice i salame. Takvi proizvodi su i do 20 odsto jeftiniji od standardne ponude.
Istraživanja pokazuju i da je među 30 vodećih brendova u Srbiji 21 domaćeg porekla, i to najviše hrane, brendova poput „frikoma“, „polimarka“, „moje kravice“, „fidelinke“, „somborske fete“, a devet inostranih, gde dominiraju piće, kozmetika i hemijska roba.

Od stranih brendova u Srbiji na prvom mestu je „orbit“, a među prvih deset brendova na listi su plasirani i „milka“ i „koka-kola“.

Pitanje je šta sada smatramo domaćim proizvodima, kada znamo da su mnoge fabrike u rukama stranih kompanija. Na primer, mlekare u Srbiji su u rukama engleskih, francuskih i hrvatskih firmi, fabrike deterdženta i začina u nemačkoj kompaniji, uljare u hrvatskoj.

- Ta roba se proizvodi u fabrikama u Srbiji, angažuje se domaća radna snaga, dobavljači, porezi i doprinosi plaćeni su u zemlji. U savremenom svetu pitanje vlasništva se ne postavlja, jer onda Kina ne bi imala takav privredni rast kada bi prodavala svoju robu proizvedenu samo u kompanijama sa domaćim vlasništvom - kaže Dragovan Milićević, ekonomista.

U Srbiji je zbog niskog životnog standarda cena glavni orijentir za većinu kupaca, pa se ne ostavlja prednost domaćem proizvodu, ili nekom inostranom brendu.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
potrošači potrošačka korpa trgovina domaća proizvodnja brendovi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana