Paradajz iz Turske, beli luk iz Kine, grožđe iz Makedonije kupujemo u marketima i na pijacama. S druge strane, na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni upravo u našoj zemlji.
Možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća, a pre dve godine uvezli smo više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka. Godišnje za zeleniš koji imamo u svojim povrtnjacima i voćnjacima „damo“ bar 150 miliona dolara.
PREBRANAC IZ KIRGISTANA, GRADIŠTANAC IZ EGIPTAPasulj koji se kuva u našim domaćinstvima stiže iz najudaljenijih delova sveta, ali ne od srpskog seljaka. Već duže vreme domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na zelenim pijacama. Najveća količina ovog povrća na srpsko tržište stiže iz Kirgistana. - Srpskog pasulja u ponudi nema već dugo - kaže Dušan Šobot, direktor sektora operacije Veletržnice Beograd. - Trenutno se kupcima na veliko nudi gradištanac po ceni od 190 dinara iz Argentine i Egipta. |
Ne štedimo devize ni za luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke, šećer. Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i krompir i pasulj.
Prema rečima Vladimira Šobota, direktora sektora operacije Veletržnice, paradajz stiže iz Italije i Turske, kupus iz Kine, jabuke iz Poljske, dok lubenice najviše uvozimo iz Albanije.
Šobot kaže da je "trgovcima verovatno jeftinije da robu kupuju inostranstvu, jer na taj način imaju bolju zaradu".
U vodećim trgovinskim lancima, pak, kažu da je jedan od sve češćih razloga za uvoz inostranih proizvoda, iako postoje isti na domaćem tržištu, jeste mogućnost ponude niže cene potrošaču.
izvor:Novosti
- Jedan od primera je upravo beli luk. Najbolje rešenje je da kupcima ponudimo kupi i jeftin kineski beli luk, kao i domaći beli luk, mnogo boljeg kvaliteta i arome po znatno većoj ceni. Naravno, nije uvek moguće ponuditi toliko širok asortiman, u okviru svake robne grupe - kaže Olivera Ćirković, iz Univerkesporta.
Ostavi komentar