Gledanje u nebo i dalje je osnovna poslovna taktika srpskih seljaka. naime, u našoj zemlji je osigurano svega pet odsto poljoprivrednih gazdinstava, a za jedan procenat više obradivih površina, iako je računica dosta povoljna.
Najveći deo tih, retkih, koji koji su svoje useve i stoku zaštitili od nepredviđenih situacija čine poljoprivredne kompanije. Mali proizvođači, koji u Srbiji čine više od 70 odsto poljoprivredne sfere, u velikoj meri, osiguranje i dalje tretiraju kao trošak, a ne kao preventivni alat.
| Na primer, za osiguranje pšenice, čija vrednost po hektaru iznosi 100.000 dinara, premija se kreće od 2.000 do 3.000 dinara mesečno. Ukoliko se radi o registrovanom gazdinstvu, Ministarstvo poljoprivrede vraća poljoprivredniku premiju do 40 odsto. |
- Razlozi za ovako mali procenat kod nas mogu se tražiti s jedne strane u neinformisanosti poljoprivrednih proizvođača o prednostima koje pruža osiguranje - kaže Nemanja Beljanski, stručnjak za osiguranje poljoprivrede u "Delta Đenerali osiguranju".
- Sa druge strane, kod nas je slabo razvijena poljoprivredna proizvodnja, koju zbog malih ulaganja i niskih prinosa nije isplativo osiguravati. Međutim, polako se situacija menja, a naročito, posle velikih ovogodišnjih šteta usled nezapamćene suše, kada su ljudi izgubili dobao deo prihoda. Tako, ove godine imamo 70 odsto više klijenata, u odnosu na lane.
Osiguranje poljoprivrednih useva i životinja u Srbiji uglavnom koriste profesionalni poljoprivredni proizvođači i poljoprivredne kompanije. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama i Austriji je osigurano više od 90, Francuskoj 77, dok je u Rumuniji od pre dve godine osiguranje obavezno.
Troškovi osiguranja izuzetno su mali, praktično na nivou "rastura" kombajna prilikom vršidbe, a "štednja" na osiguranju može da dovede do gubitka ukupnog roda, pa time i ukupnog prihoda.
Ostavi komentar