I zaštitni softver i osiguranje obezbeđuju sigurnost u hitnim slučajevima. Glavna razlika je u tome što će ljudi potrošiti mnogo više novca na osiguranje.
Upoređivanje antivirusnog softvera sa osiguranjem nije sasvim prikladno. Da bi osiguranje stupilo na snagu, mora se pojaviti problem. U većini slučajeva, to je upravo ono što zaštitni softver sprečava. Međutim, oni utiču na ljude na sličan način.
Zdravlje, novi automobili, skupi stereo uređaji... Nemačka ima više mogućnosti za osiguranje od bilo koje druge zemlje u svetu. Koliko prosečna porodica potroši na osiguranje?
U 2011, na primer, tipična nemačka porodica uložila je više od 10.000 evra u osiguranje. Najveći deo, 8.580 evra, potrošen je na premije za privatno zdravstveno osiguranje. Čak je i brojka koja govori o osiguranju automobila (1.006 evra) četvorocifrena. Slede osiguranje pravne zaštite, u slučaju nesreće, stvari domaćinstva i osiguranje od odgovornosti. Čak i sa apsolutno minimalnim osiguranjem, prosečna porodica i dalje plaća 142 evra godišnje.
Većina ljudi jednostavno ne deli iste stavove kada je u pitanju trošenje novca na IT bezbednost.
Prema udruženju BITKOM, četvrtina (28 odsto) korisnika Interneta nema instaliranu antivirusnu zaštitu, dok skoro jedna trećina (30 odsto) provodi vreme na Internetu bez zaštitnog zida. Oni, dakle, ne troše novac na IT bezbednost.
Ostalih 48 odsto korisnika ulaže malo, prema podacima udruženja BITKOM, oni koriste besplatne antivirusne programe. Samo 20 odsto korisnika plaća za zaštitu od virusa, ali još uvek ne postoji proverena statistika o prosečnom iznosu koji oni troše.
Ostavi komentar