Građani koji imaju veću sumu ušteđevine, ali ne žele da se upuštaju u rizična ulaganja, nemaju na raspolaganju samo klasičnu štednju u banci.
Trezorski zapisi, državne obveznice i novčani fondovi takođe mogu biti opcija, ali se značajno razlikuju po prinosu, dostupnosti novca i riziku.
Na primeru ulaganja 50.000 evra, analiza hrvatskog Tportala pokazuje koliko te razlike mogu da budu velike. Osim samog prinosa, prilikom izbora trebalo bi uzeti u obzir poreze i naknade, period na koji se novac ulaže, kao i mogućnost da se do njega brzo dođe ako zatreba.
Štednja u banci najjednostavnija, ali prinos skromniji
Oročena štednja jedna je od najjednostavnijih opcija jer štediša unapred zna koliku će kamatu dobiti, a novac nije izložen promenama tržišne vrednosti kao kod pojedinih drugih ulaganja.
Mana je što su kamatne stope često relativno niske, dok prevremeno podizanje oročenog novca može da znači i gubitak dela ugovorene kamate. Kod ulaganja 50.000 evra čak i mala razlika u kamatnoj stopi može značajno da utiče na konačnu zaradu, pa je važno gledati koliko novca stvarno ostaje nakon poreza i eventualnih naknada.
Državni papiri mogu doneti veći prinos
Alternativa klasičnoj štednji mogu biti trezorski zapisi i državne obveznice.
Trezorski zapisi uglavnom imaju kraći rok dospeća. Investitor ih kupuje po ceni nižoj od nominalne, a po dospeću dobija puni iznos, dok razlika predstavlja njegov prinos. Državne obveznice mogu imati duži rok dospeća i unapred poznatu kamatu.
Međutim, ako vlasniku novac zatreba pre dospeća i odluči da proda obveznicu, njena tržišna cena u tom trenutku može biti viša, ali i niža od one po kojoj ju je kupio.
PREPORUKA
Srbi drže 42 milijarde evra u bankama - Uzelac savetuje kako da obezbedite da on radi za vas, a ne vi za njega
analiza
Štednja u banci nije investicija - Dušan Uzelac savetuje kako pametno da uložite novac
analiza
Koji biznis se isplati da se pokrene? Radi se svega 10 minuta, a zarada je odlična
biznis
Novčani fondovi nude veću fleksibilnost
Još jedna mogućnost su novčani fondovi, koji ulažu u depozite, kratkoročne hartije od vrednosti i druge instrumente tržišta novca.
Njihova prednost je relativno visoka likvidnost, odnosno mogućnost da investitor lakše dođe do uloženog novca. Za razliku od oročene štednje, međutim, prinos nije unapred zagarantovan, a vrednost ulaganja može da oscilira.
Pri izboru fonda zato nije dovoljno gledati samo prethodno ostvarene prinose, već i naknade, valutu u kojoj se ulaže i strukturu samog fonda.
Ne mora svih 50.000 evra na jedno mesto
Za nekoga ko raspolaže sa 50.000 evra jedna od mogućnosti je i raspoređivanje novca na više različitih vrsta ulaganja.Deo može ostati lako dostupan za nepredviđene troškove, dok se ostatak može rasporediti između štednje i različitih finansijskih instrumenata.
Ne postoji, međutim, jedna kombinacija koja odgovara svima. Nekome kome novac neće biti potreban nekoliko godina mogu više odgovarati dugoročnija ulaganja, dok će onome kome je važna mogućnost brzog pristupa novcu likvidnost biti jedan od glavnih kriterijuma.
Zato pri odluci gde uložiti 50.000 evra ne treba gledati samo oglašenu kamatu ili očekivani prinos. Rok ulaganja, rizik, porezi i naknade, kao i dostupnost novca, mogu napraviti veliku razliku u konačnoj računici.
Ostavi komentar