Živeli su godinama u Kanadi, ali su mislima često bili na Balkanu, uz mirise i ukuse detinjstva, porodične tradicije i uspomene na rodni kraj. Četvoro mladih ljudi poreklom sa ovih prostora odlučilo je da sve ono što im je nedostajalo pretoči u zajednički posao.
foto: Nenad Blagojević (Priče sa dušom)
Danas u banatskom selu Dolovu ručno prave mirisne sveće od sojinog voska i mirisnih ulja, a među njihovim proizvodima su i oni koji mirišu na Badnje veče, bakinu česnicu, pitu sa jabukama i kuvano vino.
Dovoljno je zapaliti jednu od sveća brenda „Dunavski plamen“ pa da miris ispuni dom i probudi uspomene na neke druge dane, porodična okupljanja i običaje koji se ne zaboravljaju ni kada vas od rodnog kraja dele hiljade kilometara.
Arijana je detinjstvo provela u Zenici, njen suprug Marko u Dvoru na Uni, a Miloš na Palama. Život ih je devedesetih godina odveo u kanadsku provinciju Ontario, dok je Radmila, Miloševa supruga, jedina iz ove ekipe rođena i odrasla u Kanadi. Njeni roditelji, međutim, potiču iz banatskog sela Vladimirovca.
Porodice Arnaut i Ilibašić su kupili imanje koje trenutno uređuju. Tu se nalazi i njihova radionica, u kojoj nastaju sveće neobičnih mirisa i imena.
- Arijana i ja se družimo još od srednje škole, koju smo zajedno pohađale. Prvo čega se setim jeste da su nas profesori najviše opominjali na časovima likovnog, jer smo često pričale - smeje se Radmila.
Posle srednje škole upisale su isti univerzitet - Arijana psihologiju, a Radmila političke nauke. U međuvremenu su upoznale buduće muževe, udale se i postale kume. Svi četvoro živeli su u istom kanadskom gradu, Kičeneru, u kojem je početkom devedesetih godina živelo gotovo 20.000 ljudi srpskog porekla.
- Moja mama je sa 16 godina iz Vladimirovca došla u Kičener i tamo započela novi život - priča Radmila za Priče sa dušom.
U tom gradu imali su dve pravoslavne crkve, družili se sa ljudima sa naših prostora, a deca su mogla da pohađaju časove harmonike, folklora i veronauke.
- Ipak, kada sam odrasla i upoznala Miloša, poželela sam da se preselim na Balkan - dodaje ona.
Arijana i Marko prvi su napravili taj korak i preselili se u Pančevo. Radmila i Miloš su im se pridružili 2026. godine, započevši novi život na Palama, oko 300 kilometara dalje. Danas zajedno vode posao, sastaju se u Dolovu, gde proizvode mirisne sveće i prodaju ih putem interneta i u brojnim prodavnicama. Istovremeno rade i onlajn za inostrane kompanije, nastavljajući poslove kojima su se bavili dok su živeli u Kanadi.
Mirisi koji podsećaju na bakinu kuhinju i praznike
U ponudi imaju oko 20 različitih mirisa, a najposebniji su upravo oni koje su odabrali kako bi sačuvali uspomene na detinjstvo, svoje porodice i tradiciju.
- Na primer, sveća "Badnje veče" ima miris hrastovog badnjaka, tamjana i tople smole - objašnjavaju.
Tu su i mirisi pite sa jabukama, krempite, kuvanog vina, bakine česnice i okićene jelke. Posebno mesto zauzima i serija sveća „Duh rakije“, sa voćnim notama kruške, šljivovice i višnjevače.
Arijana kaže da su zajedno birali mirise koji su im nedostajali dok su živeli u Kanadi i koji ih podsećaju na detinjstvo. Inspiraciju su pronalazili i u svakodnevnim rečenicama i uzrečicama koje se često čuju na Balkanu. Tako je nastala sveća „Odo’ na kafu“, sa mirisom sveže mlevene kafe, mleka i braon šećera, ali i „Ko čeka taj dočeka“, sa notama peperminta, eukaliptusa, mente i vanile.
U ponudi je i „Svež ko opran veš“, mirisna kombinacija limuna, pamuka, belog cveća, mošusa i sapuna, koja podseća na sveže opran veš i čist vazduh.
- To su mirisi i rečenice uz koje smo odrastali. Želeli smo da ih sačuvamo na način koji je drugačiji i koji će i drugima probuditi lepe uspomene - priča Radmila.
Sve sveće nastaju u Dolovu, a ručno ih izrađuju dve kume, uz pomoć svojih muževa, koji su zaduženi za distribuciju i plasman proizvoda. Radmila se bavi brendingom i marketingom, dok je Arijana zadužena za operativni menadžment.
- Marko i Arijana počeli su da pripremaju sveće godinu dana pre nego što smo Miloš i ja stigli iz Kanade. Kada smo se i mi priključili, zajedničkim snagama smo ušli u posao - od lepljenja nalepnica do isporuke sveća prodavnicama, kafićima i cvećarama sa kojima sarađujemo širom Srbije - kaže Radmila.
PREPORUKA
Šest ideja za pokretanje sopstvenog biznisa uz minimalna početna ulaganja u Srbiji
vodic
Više od 20 poslova koje možete da pokrenete u Srbiji sa minimalnim ulaganjima
biznis
Hakeri početnici kradu milione - Nekada su im trebale godine iskustva, sada uz AI sve rešavaju za tren
analiza
Jedna je želela selo, druga Beograd, a završile su u Pančevu i Dolovu
Za Radmilu preseljenje na Balkan nije bilo slučajno, već ostvarenje želje koju je dugo nosila u sebi.
- Nikada nisam živela u Srbiji, ali sam često dolazila. Dosta sam putovala i mnogo toga videla, ali sam potajno želela da dođem ovde, gde imam i rodbinu i gde sam još od detinjstva maštala da se jednog dana preselim. Sve dok nisam upoznala Miloša i udala se. Tada je došao pravi trenutak za povratak - priča ona.
Arijana i Marko su odluku o preseljenju doneli dok su njihove ćerke bile veoma male.
- Marko i ja došli smo ovde kada su nam ćerke imale pet i tri godine. Prvo smo tri meseca proveli u Kostariki kako bismo izbegli kanadsku zimu, a onda smo se vratili u Kičener i odlučili da konačno odemo u Srbiju - kaže Arijana.
Izbor mesta za život nije bio jednostavan.
- Marko je hteo da živimo na selu, ja sam bila za Beograd, a na kraju smo odabrali Pančevo - otkriva ona.
Jedno su, ipak, znali od početka - u Kanadu ne žele da se vrate. 
U svakoj tegli čuva se deo Balkana
Kupci su, kažu, veoma zadovoljni proizvodima, a mnogi ističu da se do sada nisu susreli sa sličnim mirisima na domaćem tržištu. Posebno im je važno to što su sveće napravljene od sojinog voska i mirisnih ulja, bez dodatih parabena i ftalata, i što dolaze u staklenim teglama sa metalnim poklopcem. Ipak, iza ovog posla ne stoji samo želja da se napravi drugačiji proizvod. U njegovoj osnovi je ideja da se sačuva deo života koji su četvoro prijatelja poneli sa Balkana, a koji im je godinama nedostajao u Kanadi.
- Sećam se kada nam je prvi put pala na pamet ta ideja. Sedeli smo za stolom posle ručka i poželeli da sačuvamo miris Balkana, da ga zatvorimo u teglu. Od Pala i Vladimirovca do Zenice i Krajine, iz svakog kraja uzeli smo po nešto. Kao što Dunav spaja Balkan, tako smo i mi sve to spojili u jedan plamen. Dunavski plamen - kažu na kraju „Priče sa dušom“.
Ostavi komentar