Dušan Uzelac upozorava da problem nije u cenama, već u navikama - ključ stabilnosti je u balansu između trošenja, štednje i povećanja zarade
Praznici su prošli, ali za mnoge građane ostala je ista realnost - prazni novčanici i obaveze koje ne mogu da sačekaju. Troškovi koji su se tokom praznične euforije nagomilali sada dolaze na naplatu, podsećajući da se odlaganje plaćanja i neplanirano trošenje uvek na kraju pretvori u dug koji traje duže od prazničnog raspoloženja.
U vreme praznika građani često odstupaju od uobičajenih pravila trošenja, jer je želja da se poštuje tradicija i obezbedi bogata trpeza snažnija od racionalnog planiranja. Ipak, kako ukazuje finansijski savetnik Dušan Uzelac, poenta nije u strogom odricanju, već u razumevanju sopstvenih finansijskih navika.
- Praznici nisu vreme kada treba čvrsto da se pridržavamo nekih pravila, već da se malo opustimo. Problem nastaje ako nešto pre toga nismo napravili kako treba, pa dođe praznik i to opuštanje nam bude zgrčeno. Ja volim jedno pravilo koje kaže: ne držite dijetu na letovanju. To se odnosi i na finansije - kaže Uzelac za RTS.
On dodaje da je odnos prema novcu sličan odnosu prema ishrani - ili se kontinuirano sprovodi određeni režim ili se smenjuju periodi opuštanja i restrikcije.
- I u finansijama postoje dva režima - ili imate kontinuirano kontrolisano upravljanje ili se smenjuju periodi opuštanja i štednje. To je u prirodi svih nas i ne treba se zbog toga opterećivati - ističe Uzelac.
Troškovi rastu zbog navika, ne samo zbog cena
Povećana potrošnja u prazničnim danima često nije posledica nužnih troškova, već navika koje se ponavljaju - od preterano bogate trpeze do prekomerne kupovine. Podaci pokazuju da u prazničnim periodima trošimo i do 30 odsto više.
- Najveći troškovi nastaju zbog prekomerne organizacije - trpeza je prekomerna, gostima se pakuje hrana na vratima, a u zapadnoj Evropi imamo koncept da svako donosi svoje piće i hranu, što je kod nas potpuni šok. To ukazuje na različit odnos prema novcu - objašnjava on.
Odloženo plaćanje - veći trošak ili kupovina zadovoljstva
Kada je reč o kupovini na rate, nije važan samo matematički aspekt, jer finansijsko ponašanje u velikoj meri zavisi od emocija.
- Matematika je tu da izračunamo - ja to zovem finansijska vaga, da vidimo koliko imamo i koliko nemamo. I to je prvi korak. Često je to gorka pilula - da se suočimo sa realnošću, da možda ove godine nećemo letovati ili ne možemo da priuštimo život koji živimo - kaže Uzelac.
Kao primer navodi kupovinu klima-uređaja:
- Ako me pitate da li se isplati klima-uređaj - ne isplati se, sve je minus kod njega, ali s njim kupujemo komfor i ambijent, i to je dobar primer kako upravljamo novcem - objašnjava on.
PREPORUKA
Novi troškovi za online kupovinu - PDV i na pakete od jednog dolara
analiza
Parking u Beogradu postaje luksuz - Uzelac savetuje kako da na lak način obezbedite svoj komfor
analiza
Šta nam banke prećutkuju u reklamama?
analiza
Inflacija i neizvesnost - oprez, ali bez panike
Iako globalne ekonomske okolnosti donose neizvesnost, Uzelac smatra da nema razloga za preteranu paniku, jer tržište funkcioniše po principu održivosti.
- Svetom dominiraju komercijalni interesi, imamo trgovinske ratove koji mogu eskalirati, ali niko nema interes da cene odu u nebesa, jer bi to vodilo u krizu - ističe urednik Kamatice.
On podseća da je inflacija stalni faktor:
- „Inflacija je skriveni porez koji postepeno umanjuje vrednost novca koji stoji.
Zarada kao ključ finansijske stabilnosti
Umesto isključivog fokusa na štednju, Uzelac naglašava da je povećanje prihoda dugoročno održivije rešenje.
- U finansijama imate dve opcije - ili ćete manje trošiti ili više zarađivati. Ograničenje potrošnje ima svoju granicu, ali zarada može da raste - kaže on.
Dodaje da je upravo sposobnost zarađivanja najvažniji instrument u nestabilnim vremenima:
- Ne možete uticati na kamatne stope ili cene u prodavnici, jedino možete upravljati sopstvenom zaradom.
Iako krediti imaju svoju ulogu, upozorava da ne bi trebalo da budu osnova finansijskog planiranja - mogu pomoći u određenim situacijama, ali nisu dugoročno rešenje.
- Nije problem manjak para, nego višak želja - zaključio je Uzelac.
Ostavi komentar