Organizacije koje se bave zaštitom potrošača sve oštrije kritikuju poslovni model koji primenjuje deo tehnoloških kompanija
Norveški savet potrošača objavio je opsežan izveštaj u kojem optužuje proizvođače elektronike i kreatore digitalnih usluga za sistematsko pogoršavanje funkcionalnosti proizvoda - čak i nakon što su već prodati.
Programirano trošenje proizvoda, planirano zastarevanje, kao i namerno ograničavanje trajnosti - to su strategije proizvođača čiji je cilj da proizvode dizajniraju tako da imaju ograničen radni vek, nakon čega postaju neispravni, a njihova popravka gotovo uvek postaje neisplativa.
Donedavno se o takvom ponašanju proizvođača govorilo kao o nepotvrđenoj teoriji zavere. Danas ne samo stručnjaci, već i institucije koje nadgledaju poštovanje prava potrošača, priznaju da problem postoji i upozoravaju da se toliko proširio da je protiv njega neophodno preduzeti mere.
Ovoga puta Norveški savet potrošačaobjavio je alarmantan izveštaj "BREAKING FREE Pathways to a fair technological future", u kojem navodi danekoliko moćnih korporacija (tzv. Big Tech) koristi svoje platforme za izvlačenje novca i podataka od korisnika.
Ovaj fenomen naziva se"enshittification"i označava postepeno pogoršavanje kvaliteta digitalnih proizvoda i usluga. Softver postaje sve komplikovaniji za korišćenje, aplikacije su preplavljene reklamama, a korisne funkcije vremenom nestaju ili se premeštaju u verzije koje se dodatno plaćaju.
Izveštaj Norveškog saveta potrošača(Forbrukerrådet) pokazuje kako ovajfenomen utiče i na potrošače i na društvo u celini. Autori tvrde da je i dalje moguće promeniti ovaj trend.
"Mnogi ljudi imaju utisak da digitalne usluge jednostavno postaju sve lošije, i to nije samo subjektivan osećaj. Do toga dolazi krozniz malih promena koje pojedinačno mogu delovati beznačajno. Međutim, zajedno one uništavaju proizvode i usluge,iskorišćavajući potrošače i spoljne kompanije u potrazi za profitom", komentariše Licov-Holm Mirstad, direktor za digitalnu politiku u Norveškom savetu potrošača.
Sistematsko pogoršavanje
Objavljeni dokument ima oko 100 strana i analizira fenomen koji obuhvata širok spektar tehnologija.Autori izveštaja navode primere kao što su video-igre, štampači, uređaji za pametne kuće, ali i automobili povezani sa internetom.
Izveštaj opisuje ovu praksu upravo terminom"enshittification", koji označava degradaciju digitalnih proizvoda. U prvoj fazi kompanija privlači korisnike atraktivnom uslugom ili funkcionalnim uređajem. U sledećoj fazi menja način funkcionisanja platforme tako da više pogoduje poslovnim partnerima. Poslednji korak je maksimalno iskorišćavanje korisnika i partnera radi povećanja prihoda.
Prema autorima izveštaja, digitalni proizvodi su posebno podložni takvom procesu.Softver koji upravlja uređajima može se ažurirati u bilo kom trenutku, a korisnik nema kontrolu nad promenama koje uvode proizvođači. Kao rezultat toga, uređaj kupljen sa određenim funkcijama posle nekog vremena može raditi drugačije nego u trenutku kupovine.
PREPORUKA
Dug SAD probio 39 hiljada milijardi dolara od početka rata s Iranom
analiza
Evropsko tržište dobija novog giganta - Nude 100.000 proizvoda i dostavu istog dana
vest
Grčka uvodi ograničenja za društvene mreže - Da li se ovo odnosi i na turiste?
vest
Izveštaj skreće pažnju ina uređaje čija funkcionalnost zavisi od softvera i onlajn usluga.To se odnosi, između ostalog, na pametne veš-mašine, mrežne štampače ili vozila povezana sa internetom. Autori dokumenta navode i praksu blokiranja određenih funkcija ili njihovog uslovljavanja dodatnim pretplatama. Izveštaj se takođe bavi i video-igrama.
Organizacija ukazuje na rastuću popularnost freemium modela i sistema mikrotransakcija. Autori naglašavaju da su neke igre dizajnirane tako da generišu stalne prihode od reklama i kupovina unutar aplikacije. Mehanizmi virtuelnih valuta i vremenskih ograničenja utiču na tempo igre i podstiču igrače da troše novac. U izveštaju se pominje i gašenje serverske infrastrukture za igre nakon prestanka tehničke podrške.
Obavezno pravo na popravku
U norveškom izveštaju pažnja je posvećena i novim regulativama koje priprema Evropska unija. Jedan od najvažnijih zakonskih elemenata je direktiva o pravu na popravku. Novi propisi treba da ograniče praksu blokiranja popravki u nezavisnim servisima.
Proizvođači će morati da obezbede pristup rezervnim delovima i tehničkoj dokumentaciji. Prema mišljenju organizacije, ovakve regulative mogle bi imati posebno veliki značaj za proizvođače elektronske opreme koji stvaraju zatvorene servisne ekosisteme.
Kako bi to trebalo da funkcioniše?
Kupac će, prilikom donošenja odluke o kupovini, imati pravoda dobije informaciju da li je određeni proizvod moguće popraviti, ali pre svega koliki može biti trošak takve popravke.
"Ideja je da potrošač već tada može da sazna i odluči: ako, na primer, kupi televizor A, a njegova popravka bude skuplja od samog televizora, odlučiće se za televizor B, jer će njegova popravka biti jeftinija. Proizvođači će morati da pruže takve informacije", objasnio je za "Fakt" Grzegorz Miś, pravnik i ombudsman za zaštitu potrošača iz Vroclava.
Kako je dodao, zakonodavci se nadajuda će to podstaći proizvođače da prave uređaje koji se neće kvariti ili trošiti odmah po isteku garancije. Direktiva EU "right to repair"- koja garantuje pravo na popravku (br. 2024/1799 EU) - usvojena je u julu 2024. godine. Propisi doneti na osnovu ove direktive u Poljskoj bi trebalo da stupe na snagu najkasnije do 31. jula 2026.
Ostavi komentar