Duž Crnogorskog primorja ove hladne i kišovite jeseni, građevinske mašine uveliko remete tišinu uz peskovitu obalu. Manji deo atraktivnih lokacija „napali“ su investitori koji zidaju nove hotele, dok je mnogo više novih temelja za takozvane poslovno-stambene objekte.
Najviše se gradi na najatraktivnijoj Budvanskoj rivijeri, gde će soliteri, koji se „penju“ od desetog do dvadesetog sprata, zakloniti more ispred Slovenske plaže.
NAJSKUPLJI KVADRATINa nekim lokacijama nude se i izuzetno skupi stanovi. Prodaju apartmana u luksuznim vilama na Zavali, u Budvi, otvorilo je Udruženje kupaca AMIA, koje dovršava ovo naselje, započeto pre pet godina. Cena po metru kvadratnom je od 5.000 do 8.000 evra. Visoke su i cene stanova u super modernom objektu „TLJ plaza“ u centru Budve, gde kvadrat stana „ide“ od 3.000 evra pa naviše. U „Carskom selu“, na brdu iznad Svetog Stefana, kvadratni metar u vilama čija je površina od 170 do 240 kvadrata, košta oko 3.000 evra. Prve vile, ukupno šest, kupili su upravo Rusi. |
Uveliko se priča da je u poslednje vreme sve više kupaca. Sveto Lutovac, jedan od najboljih poznavalaca ove materije, čija se agencija dugo bavi prometom nekretnina, kaže da se polako vraćaju Rusi. Oni bogatiji, koji najčešće biraju stanove i kuće sa lepim pogledom na obalu, spremni su dobro da plate ako im se ponuđeno dopadne.
Ruske kupce dovode njihovi zemljaci koji ovde već imaju nekretnine, ali i svoje agencije delom i domaći agenti, koji dobro poznaju rusko tržište, njihove želje i potrebe. Stoga, kažu u Budvi, cene koje su pale u odnosu na period „ruske invazije“ od 2006. do 2008, kada je ostvaren najveći promet nekretnina, više ne idu nadole. Ponegde čak i rastu.
Tako kvadratni metar u gradskoj zoni košta od 1.800 do 2.500, pa i više zavisno i od lokacije i od komfora koji se nudi. Malo podalje od obale, u prigradskim naseljima, gde stambene zgrade dodiruju jedna drugu cene su niže - od 1.200 do 1.500 evra.
Pored Rusa, koji se vraćaju ima i kupaca iz regiona, ponajviše iz Srbije, najčešće estradni umetnici i ostali koji ne kubure s novcem, ali i drugih krajeva bivše Jugoslavije, kao i gastarbajtera s ovih prostora koji su zaradili u inostranstvu.
Ostavi komentar