Da bi ušla u evrozonu Hrvatska mora da prepusti 600 miliona evra deviznih rezervi Evropskoj centralnoj banci, piše Jutarnji list.
Izmene Zakona o Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) poslednji su korak prema skorašnjem članstvu Hrvatske u Europskoj uniji. Tim izmenama omogućiće se prenošenje dela deviznih rezervi na Evropsku centralnu banku ECB, koja ima sedište u Frankfurtu. Doduše, u zakonskom predlogu, koji Ministarstvo finansija uskoro šalje pred ministre Zorana Milanovića, ne kaže se o kojem se delu međunarodnih rezervi radi, ali iz visokopozicioniranih izvora u centralnoj banci Jutarnji list saznaje da je reč o oko pet odsto hrvatskih deviznih rezervi. Kako su one krajem prošle godine iznosile 11,3 milijardi evra, reč je o nešto manje od 600 milona evra.
Konačni iznos novca koji će Zagreb preneti na Frankfurt zavisiće od složene formule, koju upravo proučavaju u HNB-u, a koja se zaniva na broju stanovnika i udelu Hrvatske u bruto domaćem proizvodu zone evra. Sve to, naravno, u trenutku uvođenja evra u Hrvatsku, do čega je ostalo još dosta vremena. Ali i bez članstva u zoni evra, Hrvatskoj ulazak u EU nosi određene promene u sferi monetarne politike.
Pre svega, radi se o dodatnom jačanju nazavisnosti centralne banke, kao i o proširivanju zabrane kreditiranja javnog sektora i na institucije EU.
Od HNB-a će se, nadalje, tražiti da podupire opšu ekonomsku politiku u EU, što se pre svega odnosi na stabilnost cena. Sve je to, kažu upućeni, jasna poruka da vremena kad su se problemi rešavali štampanjem novca s pristupanjem EU definitivno ostaju iza nas.
Menja se i odnos HNB-a prema ECB-u i Europskom sistemu centralnih banaka. Tako će, na primer, HNB poverljive podatke moći dostavljati ECB-u, a osim suzbijanja falsifikovanja kune, boriće se i protiv falsifikovanja evra.
Ostavi komentar