Bankarski sektor i nenaplativi krediti izazovi regiona

BEČIĆI, 12.juna (Tanjug) - Bankarski sektor i nenaplativi krediti su najveći izazovi regiona, ocenili su danas u Bečićima predstavnici nacionalnih banaka zemalja jugoistočne Evrope.  

Guverner Narodne banke Crne Gore Milojica Dakić istakao je, na Samitu ministara finansija i guverena, da su situacija i porblemi u bankarskom sektoru u regionu identični, i da razmena iskustava može doprineti osnaženju stabilnosti i stvoriti uslove unpaređenja saradnje institucija i zemalja regiona.
On je ukazao da je Crna Gora prošle godine imala manju stopu rasta od projektovane zbog kašenjanja sa početkom krupnih investicionih projekata.

Takođe je rekao da se očekuje da će u ovoj godini inflacija biti 1,6 odsto, te da je u porastu i industrijska proizvodnja.
Guverner Narodne banke Albanije Gent Sejko ukazao je da su glavni izazov te zemlje nenaplativi krediti koji su 2008. iznosili osam odsto, a 2013.bili na najnižem nivou od 1,4, te je prošle godine porastao na 2 odsto.

Nenaplativi krediti utiču negativno na bankarski sistem, koji je uzrdržan u kreditiranju, što se odražava na privredu.
Ukazano je i da je Albanija izložena evroizaciji ekonomijie, jer je suočena sa domancijom evra, i čak su cene nekretnina navedene u evrima.
To, kako je dodao, stvara i problem, zbog deviznog rizika, i otplate kredita jer se prihodi ostvaruju u domaćoj valuti.

Što se likvidnosti tiče on je podvukao da se ona mora preneti na ekonomiju kako bi podstala rast.
Sejko je, isto tako, izrazio nadu da neće doći do pogoršanja u grčkoj krizi, jer, ukoliko do toga ne dođe, Albanija očekuje još bolji privredni rast.
Guverner Centralne banke Kosova Bedri Hamza ukazao je da su na Kosovu kamate najviše u regionu, iako ima najmanji udeo nenaplativih kredita.

Prema njegovim rečima, udeo nenaplativih kredita je u opadanju sa 8,7 2013. na 7,5 u ovom trenutku.
Bankarski sketor na Kosovu, kako ističe, je stabilan, dobro kapitalizovan, profitabilan i ima višak likvidnosti.
"Imamo rast krditne aktivnosti od 5,5 odsto. Zarada banaka je bila rekordna 2014., a trendovi ukazuju na dalji rast", podvukao je Hamza rekavši da je ključni izazov bankarski sektor i da je cilj očuvanje kvaliteta tog sektora.

On je objasnio da je cilj da banke budu podrška malim i srednjim preduzećima, te da se višak likvidnosti usmeri na prevazilaženje izazova koji su pred realnim sektorom.
Kada je reč o stranom kapitalu na Kosovu, kako je objasnio, 16 odsto je u leku, a ostatak u evrima.
Guverner Narodne banke Makedonije Dimitar Bogov rekao je da su očekivanja bila velika i da je rast bio projektovan za 4,1 u ovoj godini, ali da je došlo do negativnih rizika na koje je upozoravano.
"Mi smo upozoravali da pored eksternog rizika, koji imamo, a to je situacija u evrozoni, po prvi put imaom i domaći rizik - politička dešavanja zadnjih nekoiiko meseci. Rano je za procenu štete, ali će ona svakako negativno uticati na stanje i zavisi od trajanja i intenziteta", uverne je Bogov.

Politička neizvesnost, kazao je, pogoršava ambijent i navodi investitore na uzdržanost, te može uticati i na potrošače da odlažu svoje odluke na neko vreme, što negativno utiče na proizvodnju.
Takođe je ukazao na negativne efkete krize u Grčkoj, dodajući da su informacije koje pristižu aktuelno pesimističke.

"Ako dođe do izlaska Grčke iz evrozone, bez obzira na koji način, on će imati negativan uticaj na evropsku ekonomiju i region", podvukao je Bogov.
Viceguverner Narodne banke BiH Radomir Božić naglasio je da su ključni izazovi u toj zemlji rizici u bankarskom sektoru.

On je preneo da je prošle godine došlo do likvidacije jedne banke, koja nije bila sistemska pa nije imala negativne posledice po sektor, i prošlo je bez turbulencija i prelivanja na ostale banke.
Isto tako u BiH postoji visok udeo nenaplativih kredita, od 14 odsto, što utiče na "pteretanu" opreznost banaka u vezi kreditnog rasta.

Viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić ukazao je, na Samitu, čiji je medijski partner Tanjug, da je Srbija izbegla deflaciju i da je jedna od retkih zemalja koja je to uspela.
"U januaru smo bili blizu deflacije sa 0,1 odsto, ali smo je izbegli", naglasio je Pješčić.
On je rekao da su zemlje u regionu koje imaju valutni odbor i koje su evroizovane imale deflaciju u jednom trenutku.