Zvanični kurs Evra za dan 06.12.21. :: 117.5781 rsd
Tekst objavljen: 13.01.2021 12:55        


Banke u Srbiji neće naplaćivati naknadu za čuvanje novca u dogledno vreme jer rizikuju da izgube deponente, smatraju stručnjaci

"Banke u Srbiji neće naplaćivati čuvanje novca"

U Narodnoj banci Srbije kažu da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa, niti drugih naknada koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede.

U Sloveniji postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca što je pre nekoliko dana potvrdio i Blaž Brodnjak, prvi čovek slovenačke NLB koja je nedavno kupila Komercijalnu banku.

U mnogim evropskim zemljama kamate na štednju odnosno depozite su u minusu tako da građani i privreda bankama plaćaju to što drže novac kod njih. To kod nas još nije slučaj iako su kamate na štednju i ovde niske. U Sloveniji, na primer, postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca, predviđa Brodnjak.On je izjavio za tamošnje medije da će se to verovatno uvoditi postepeno za gotovinske depozite veće od 100.000 evra. NLB ne namerava da ih uvodi za niže iznose.

Razlog je to što su, posle zatvaranja, povećani depoziti „jer ljudi nemaju gde da potroše novac i polažu ga u banke“.Za nas ova vest ne bi bila bitna da NLB nije postala vlasnik domaće državne Komercijalne banke u kojoj je baš zato položen i najveći iznos štednje od preko dve milijarde evra građana.

Da li je takav scenario moguć kod nas?

Rizik da banke izgube deponente

Teško. Malo je verovatno da bi se NLB, odmah nakon kupovine, odlučila na takav nepopularan potez. A i kad bi to uradila bilo bi pogođeno 8.736 uloga građana čija je visina veća od 100.000 evra. To je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da ne veruje da će u dogledno vreme banke u Srbiji naplaćivati naknadu za čuvanje novca ako ni zbog čega drugog onda iz psiholoških razloga, jer rizikuju da izgube deponente.

„Vremena su takva i kamate su niske. Kada se smanji potrošnja povećava se štednja. Zato su banke prelikvidne i imaju novac koji im realno i ne treba. U slučaju dinarske štednje daleko smo od scenarija da banke naplaćuju ležarinu za novac kako se to kod nas kaže, jer je referentna kamata NBS jedan odsto, znači nije negativna. Što se tiče deviza znam da mnoge banke već sada naplaćuju kamatu od 0,05 odsto na tekući račun u evrima, a sa tog iznosa lako je otići u negativnu zonu”, smatra Grubišić.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Negativne kamatne stope nisu opravdane u Srbiji

U Narodnoj banci Srbije (NBS) ne spore da su banke u vođenju poslovne politike u značajnoj meri izložene kretanjima na svetskom finansijskom tržištu, a posebno merama monetarne politike Evropske centralne banke, uključujući i negativne osnovne kamatne stope.

„I pored toga, NBS je zauzela stav da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa niti drugih naknada koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede kod banaka. Takav stav baziran je na činjenici da je štednja najvažniji izvor kreditne aktivnosti u našoj zemlji, te da domaće banke imaju posebnu odgovornost da spreče da se trendovi negativnih kamatnih stopa na međunarodnim tržištima ne odraze nepovoljno na pružanje odgovarajućih finansijskih usluga privredi i stanovništvu, kao i na stabilnost finansijskog sistema. U skladu sa svojom poslovnom politikom, domaće banke su zadržale svoje tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, tako da se kamatne stope na deviznu štednju sve vreme kreću u pozitivnoj zoni”, kažu u centralnoj banci.

Zaštita štednje

Ukazuju i da su banke dužne da se u svom poslovanju, uključujući ugovaranje poslova depozita sa fizičkim licima, pridržavaju zakona, načela obligacionog prava i ugovora. Centralna banka, u realizovanju svog zakonskog ovlašćenja koje se odnosi na zaštitu korisnika finansijskih usluga, pruža poseban pravni tretman i pravnu zaštitu građanima kao korisnicima finansijskih usluga i štedišama.

„NBS očekuje da će banke i u narednom periodu nastaviti da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje, odnosno uvećanje baze deponenata. U tom smislu, kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, NBS će reagovati ukoliko se za tim ukaže potreba i neće dozvoliti da ma koja banka što već posluje na domaćem tržištu ili strana banka koja dođe na naše tržište na bilo koji način naruši postignutu finansijsku stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji”, kažu u centralnoj banci.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
deponovanje novca naknada za čuvanje novca banke bankarske usluge nlb banka

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana