Uprkos rastu kašnjenja u otplati i broju nenaplativih kredita, banke u Srbiji su fleksibilne kada treba da odobre novi zajam. Bez obzira na to što imate mogućnost da se zadužite i više od polovine plate, u slučaju smanjenja prihoda, banka će vam automatski smanjiti ranije odobreni iznos dozvoljenog minusa.
Ono na šta građani treba da obrate pažnju je da banke, iako odobravaju dozvoljen minus i u visini do dve zarade na godinu pa i dve, to ne znači da u slučaju smanjenja prihoda oni taj provobitno odobreni iznos pozajmice mogu da troše.
Banke prate prihode klijenata, i ukoliko se smanjuju zarade, automatski se umanjuju i dozvoljeni minusi. Najčešće se to usklađivanje dešava tromesečno.
Bankama je u interesu da odobre što više kredita, ali kod dozvoljenog minusa bankari reaguju, jer se za minus ne traže veća obezbeđenja, kao kod drugih kredita.
Bez obzira na to što su maksimalni iznosi kredita ograničeni, banke svaki zahtev građana razmatraju pojedinačno, a u cilju što većeg broja odobrenih zajmova koji će redovno biti otplaćeni. 
U Eurobanci objašnjavaju da svaka banka pored zakonske regulative ima svoju poslovnu politiku kada je u pitanju procena rizika naplate. Koliko će se klijent zadužiti zavisi od njegove kreditne sposobnosti, odnosno odnosa iznosa zaduženosti i visine zarade klijenta.
- Procena se obavlja u zavisnosti da li je zarada vezana za evro ili je isključivo u dinarima. Maksimalna zaduženost za stambeni kredit je 50 odsto od zarade, dok je kod keš i potrošačkih kredita do 40 odsto - objašnjavaju u Hipo Alpe-Adrija banci.
Ostavi komentar