NJUJORK, 19. marta (Tanjug) - Petnaest godina posle NATO bombardovanja, Beograd je na putu finalnog testa, koji bi trebalo da reši pitanje njegove budućnosti, ocenjuje danas američki Blumberg u opĆirnom tekstu posvećenom projektu Beograd na vodi. Urbanisti kažu da će revitalizacija 1,8 miliona kvadratnih metara trošnih udžerica uz obalu reke privući milijarde evra i stvoriti 20.000 radnih mesta, navodi američka agencija u prilog toj
NJUJORK, 19. marta (Tanjug) - Petnaest godina posle NATO bombardovanja, Beograd je na putu finalnog testa, koji bi trebalo da reši pitanje njegove budućnosti, ocenjuje danas američki Blumberg u opĆirnom tekstu posvećenom projektu Beograd na vodi.
Urbanisti kažu da će revitalizacija 1,8 miliona kvadratnih metara trošnih udžerica uz obalu reke privući milijarde evra i stvoriti 20.000 radnih mesta, navodi američka agencija u prilog toj oceni.
Protivnici tog projekta, navodi se, tvrde da je projekat odobren na brzinu, da se njime ignoriše opasnost od poplava i podzemnih voda, kao i da preti da one koji Ćive na tom prostoru pretvori u beskućnike.
Blumberg piĆe da investitori i znatiželjni gradjani stoje u redu u mermernom izložbenom holu u centru Beograda da bi videli kako će srpska prestonica izgledati 2030. godine, navodi američka agencija u tekstu na naslovnoj strani svog sajta, koji je ilustrovan velikom fotografijom projekta Beograd na vodi.
Sa obale su nestali zardjala železnička pruga, ruinirane zgrade i improvizovani kiosci brze hrane, koji u ovom trenutku oivičavaju reku Savu.
Na maketi projekta, koji će koštati četiri milijarde dolara, nalaze se visoke zgrade, kancelarije i utegnuti drvoredi koji okružuju najveći tržni centar na Balkanu, kao i spiralni neboder koji će izgraditi i platiti kompanija iz Abu Dabija, Igl Hils, čiji je osnivač izvršni direktor kompanije Emar propertis, Mohamed Alabar, piĆe agencija.
"Stvaramo novi način života", itira Blumberg gradonačelnika Beograda Siniše Malog.
Agencija takodje konstatuje da premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji nastoji da do kraja ove decenije uvede Srbiju u Evropsku uniju, u velikoj meri računa na investicije koje bi pomogle zemlji da izadje iz četvrte recesije od 2009. godine, pošto je prošle godine privreda registrovala pad od 1,8 odsto.
Prema ocenama Blumberga, Srbiji su potrebne investicije, jer je vlada u Beogradu, u okviru obaveza iz trogodišnjeg stendbaj aranžmana iz predostrožnosti, koji joj je 23. februara odobrio Medjunarodni monetarni fond, smanjila javnu potrošnju zarad obaranja budžetskog deficita i javnog duga.
U tekstu se dodaje i da je "Beograd jedan od četiri grada, zajedno sa Adisom Abebom, Panama Sitijem i Rangunom, koji ima svetlu budućnost", i precizira da je to zaključak "Izveštaja o bogatstvu za 2015. godinu", koji je izradila londonska konultantska kuća Najt frenk (Knight Frank LLP).
U tom istraživanju se navodi da Beograd privlači mlade posetioce, "koji se tu zadržavaju u sve većem broju, privučeni jeftinim i relativno kvalitetnim kancelarijama za razvoj internet start-ap kompanija".
U tekstu se zatim detaljno opisuje projekat "Beograd na vodi", koji je objavljen na zvaničnoj stranici kompanije Igl Hils.
Navodi se da će ovaj projekat doneti 5.700 stambenih jedinica, 2.200 hotelskih soba i 12.700 kancelarija, da će biti gradjen u četiri faze, od kojih će prva, prema rečima predsednika Srbije Tomislava Nikolića, poceti do septembra ove godine.
Arapska kompanija Igl Hils je, kako piše Blumberg, registrovana kao kompanija koja nema zaposlene i poseduje kapital od 1,5 miliona dirhama (410.000 dolara).
U elektronskom mejlu Blumbergu, Igl Hils navodi da je dobro kapitalizovana kompanija i da će ovaj projekat u Beogradu biti finansiran "kroz kombinaciju kapitala i finansiranja duga".
Njujorška agencija se, takodje, osvrnula i na primedbe protivnika ovog projekta, poput Akademije arhitekata Srbije, koja ga smatra nezakonitim i tvrdi da predstavlja kršenje demokratskih procedura.
Blumberg na kraju citira i kreativnog direktora i osnivača kulturne institucije Mikser haus, Maju Lalić, koja ukazuje da je "potrebna analiza socijalne strukture gradske četvrti Savamala", kao i da "grad, gradjani, preduzeća, kulturni entiteti", koji su veĆ na tom prostoru, "treba da budu integrisani u novi projekat".
Ostavi komentar