BEOGRAD, 20. aprila (Tanjug) - Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. godine u Srbiji procenjuju se većim od pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka izazvano je sušom i visokim temperaturama, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. Ona je na javnom slušanju koje je organizovao Odbor Sku&
BEOGRAD, 20. aprila (Tanjug) - Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima od 2000. godine u Srbiji procenjuju se većim od pet milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka izazvano je sušom i visokim temperaturama, izjavila je danas ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković.
Ona je na javnom slušanju koje je organizovao Odbor Skuštine Srbije za zaštitu životne sredine rekla da su poplave potekle godine prouzrokovale takodje velike štete i da procene pokazuju da će za sanaciju biti potrebno više od 1,3 milijarde evra.
Cilj resornog ministarstva je da do kraja godine izradi procene dugoročnih investicija u prioritetne akcije za smanjenje rizika i adaptaciju na izmenjene klimateske uslove, rekla je Bogosavljević Bošković.
Ministarka je navela da će te procene biti izradjene na osnovu analiza pogodjenosti, pre svega, u sektorima hidrologije i vodnih resursa, šumarstva i vodoprivrede.
Kako je rekla, izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i plan je da se do kraja 2018. godine definišu ciljevi smanjenja efekta promene klime na nacionalnom nivou.
Bošković je istakla da je Ministarstvo načinilo procene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine.
"Ove procene će u predstojećem periodu biti dodatno analizirane sa Evropskom komisijom, i nakon usvajanja od Vlade dostavljene Konvenciji. Prema ovim procenama, nivo emisija u 2030. godini kreće se od porasta emisija za 4,3 odsto do smanjenja od 9,8 odsto u odnosu na emisije 1990. godine", rekla je ona.
Navela je da Srbija sa svojim ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte ne doprinosi značajno globalnim emisijama, ali da je ona u 2013. smanjena za 3,5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25,1 odsto u odnosu na 1990.
"Suštinski verujemo da je potrebno učiniti maksimalne napore kako bi mogućnosti smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte bile takve da maksimalno doprinose globalnoj borbi protiv klimatskih promena, ali da ne ugrožavaju nacionalne interese i ciljeve razvoja", rekla je ministarka na javnom slušanju "Klimatske promene kao realnost u Srbiji i EU - izazovi, odgovori i mogućnosti".
Ona je podsetila da je borba protiv klimatskih promena jedna od najbitnijih tema medjunarodne zajednice, posebno ove godine, jer se očekuje usvajanje novog medjunarodnog dogovora o obavezama za period posle 2020. godine.
ĆPored obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Ministarstvo u saradnji sa drugim institucijama Vlade, ali i predstavnicima privrede i nevladinih organizacija i uz finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije, započelo je uspostavljanje sistema monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija gasova sa efektom staklene bašte i ostalih informacija od značaja za klimatske promene", rekla je Bošković.
Dodala je da je to značajno kako sa aspekta usaglašavanja nacionalnog sa zakonodavstvom Evropske unije, ali i zato što će omogućiti sistematsko i kontinuirano prikupljanje podataka, kao osnov za analizu i unapredjenje politika i mera koje doprinose borbi protiv klimatskih promena.
Bogosavljević Bošković je zaključila da je izrada strategije borbe protiv klimatskih promena jedan je od prioriteta i "da ćemo do kraja 2018. godine imati jasno definisane ciljeve i načine njihovog postizanja, a kako bi smanjili efekte promene klime na nacionalnom nivou, ali i doprineli globalnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, na ekonomski isplativ način".
Šef odseka za klimatske promene u Ministarstvu Danijela Božanić predstavila je prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime ukazujući da je ukupna emijsija gasova sa efektom staklene bašte u 2013. godini iznosila 62. 520 Gg i ona je smanjena za 3, 5 odsto u odnosu na 2010. godinu i 25, 1 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Prema podacima za tu godinu energetski sektor čini 79, 4 ukpnih emsijija gasova, a prate ga sektori poljoprivrede i korišćenje zemljišta, sektor otpada i industrijskih procesa i korišćenja proizvoda.
Najzastupljeniji od gasova sa efektom staklene bašte bio je ugljen- dioksid , zatim metan, potom azotsuboksid, rečeno je na skupu.
Ostavi komentar