BEOGRAD, 27. februara (Tanjug) - Britanske kompanije su zainteresovane za privatizaciju preduzeća u Srbiji, a naročito za "Lastu", Rafineriju nafte Beograd i "Tehnohemiju", poručeno je danas na Trećoj konferenciji o odnosima Srbije i Velike Britanije pod nazivom "Stvaranje strategijskih partnerstava" u Beogradu. Ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske privredne komore, ukazao je, u izjavi Tanjugu u pauzi konferencije, da je važno olakša
BEOGRAD, 27. februara (Tanjug) - Britanske kompanije su zainteresovane za privatizaciju preduzeća u Srbiji, a naročito za "Lastu", Rafineriju nafte Beograd i "Tehnohemiju", poručeno je danas na Trećoj konferenciji o odnosima Srbije i Velike Britanije pod nazivom "Stvaranje strategijskih partnerstava" u Beogradu.
Ser Pol Džadž, predsednik Britansko-srpske privredne komore, ukazao je, u izjavi Tanjugu u pauzi konferencije, da je važno olakšati poslovanje u Srbiji i, naročito, obezbediti vladavinu prava kako bi investitori bili sigurni da će biti ispoštovane odredbe ugovora koje sklapaju i da će im se ulaganja isplatiti.
On je podsetio da veze izmedju Srbije i Velike Britanije datiraju odavno i ukazao da se u poslednjih 10 godina beleži razvoj trgovinskih odnosa izmedju dve zemlje.
"Postoje izvesna ulaganja, više iz Britanije u Srbiju nego obrnuto, i u vezi sa tim postoji dobar osećaj", istakao je Džadž.
Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara rekao je, na panel diskusiji o modernizaciji privrede Srbije, da su britanski investitori najviše zainteresovani za tri firme - "Lastu", "Tehnohemiju" i Rafineriju Beograd, ali je napomenuo da su rokovi za privatizaciju veoma kratki.
"Jasno je da postoji politička volja za saradnju, što znači da sigurno možemo da nastavimo i proširimo saradnju sa Velikom Britanijom", istakao je Šubara.
Generalni direktor "Laste" iz Beograda Bojan Bojanić izjavio je da to preduzeće, sa 65 odsto državnog kapitala i 35 odsto kapitala malih akcionara, trenutno pokriva 30 odsto tržišta u Srbiji te da je strateški pozicionirano, ali i da se suočava sa finansijskim problemima.
On je rekao da očekuje smanjenje broja zaposlenih i gašenje neisplativih linija.
Na panelu je učestvovao i Kris Baters, direktor Britansko-srpske privredne komore i član savetodavnog odbora firme "Virtu Partners", koji je ukazao da je privatizacija samo deo celokupne modernizacije, a da je javno-privatno partnerstvo - strateški faktor modernizacije.
Javno-privatno partnerstvo je, kako je rekao, komplikovan koncept - više je "brak" u poredjenju sa privatizacijom, treba da traje duže i ima uspone i padove.
Baters ukazuje da će se mnogo toga u procesu modernizacije obavljati na nivou lokalnih samouprava, pri čemu treba sprovesti i obrazovni proces ako je to nužno.
On navodi i da Srbiji jeste potrebna regulativa, ali napominje da to nije sve, već da se treba osvrnuti i na iskustva drugih zemalja.
"Model za Srbiju je osnivanje malih i srednjih preduzeća", ističe Baters i ukazuje da se neiskorišćeni prostori propalih kompanija mogu tehnološki opremiti i pretvoriti u "biznis-inkubatore", start-ap preduzeća koja će vratiti u zemlju ljude koji su iz nje otišli, ali i zadržati mlade.
Sličnog mišljenja je i Dejvid Veb, suvlasnik agencije "Vebdous" sa sedištem u Beogradu, koji takodje smatra da je rešenje u osnivanju malih i srednjih preduzeća.
"Želimo da budemo primer onoga što se može uraditi sa prednostima koje Srbija nudi, a uz britansku ekspertizu", poručio je Veb, koji kaže da su Srbi "izuzetni i veoma stručni ljudi, dobrog karaktera i imaju šta da ponude".
"Treba raditi na stvaranju poslovnog okruženja u Srbiji koje pogoduje otvaranju malih preduzeća, start-ap kompanija, i sprečiti odliv ljudi u inostranstvo", zaključio je on.
Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Zoran Perišić rekao je u izjavi Tanjugu da potencijal za saradnju sa britanskim kompanijama postoji u oblasti javno-privatnog partnerstva (PPP) i da je taj model investiranja jedna od retkih razvojnih šansi koje Srbija ima.
Kako je rekao, u Srbiji je do sada u ostvarivanju PPP bilo previše sporosti i straha, sa jedne strane da će se neki obogatiti, a sa druge da će se zbog nepoznavanja materije učiniti nešto što iskače iz zakonskih okvira.
"Srbija ima infrastrukutrni potencijal i to je šansa za primenu PPP modela, s kojima će se realizovati infrastrukturni projekti u svim gradovima i opštinama u Srbiji", rekao je on i dodao da će to doprineti otvaranju novih radnih mesta.
Perišić, koji je i gradonačelnik Niša, rekao je da će u tom gradu biti realizovano javno-privatno partnerstvo i da će pelet zameniti kotlove na mazut i lož-ulje u oko 30 škola, koje će grejati privatni partner.
Prema njegovim rečima, u pripremi je i model PPP za upravljanje komunalnim otpadom u Nišu i još sedam lokalnih zajednica.
Direktorka konsalting firme "Vin River" Mila Korugić objasnila je da Srbija privlači Britaniju jer je percipirana kao velika ekonomija i kao strateški pozicionirana u Jugoistočnoj Evropi, a ima i stabilnu vladu koja je strateški orijentisana ka EU.
Mihajlo Rabrenović, predstavnik Organizacionog odbora konferencije i stručnjak za menadžment javnog sektora koji se specijalizovao na Londonskoj školi ekonomije, ukazao je na značaj zajedničkog nastupa Srbije, na putu ka EU, i Velike Britanije, kao njenog strategijskog partnera.
Na konferenciji su učestvovali i predstavnici Rafinerije nafte "Beograd", "Župe" iz Kruševca, "Nutrihema" iz Beograda i drugi.
Ostavi komentar