Iako ulaganja u zasad maline mogu dostići i 15.000 evra po hektaru, uz godišnje troškove proizvodnje i nestabilnu otkupnu cenu, zarada značajno varira i zavisi od prinosa, radne snage i tržišnih kretanja
Na plantaži crvenih godži bobica na južnim padinama Fruške gore, kod Iriga, na imanju Ognjena Jakšića, počeli su da se formiraju plodovi, od kojih će za oko mesec i po dana početi da se pravi sok i čaj.
Bobice su duguljastog oblika, veličine nokta, izrazito crvene boje i vizuelno podsećaju na šipurak. Zbog svojih osobina često ih nazivaju „srećno voće“ ili „crveni dijamant“, jer se pripisuju različiti potencijalni benefiti po zdravlje - od jačanja imuniteta i podrške radu hipofize kod dece, do pozitivnog uticaja na jetru i kardiovaskularni sistem. Pominje se i njihova primena kod pacijenata na hemioterapiji, kao i uticaj na poboljšanje vida kod starijih osoba.
Poreklo vode sa Tibeta, a na domaće tržište stigle su zahvaljujući proizvođačima koji su se odlučili da eksperimentišu sa biljnim vrstama otpornim na različite klimatske uslove. Danas se gaje na više lokacija u Srbiji, uključujući područja Subotice, Sombora, Bačke Topole i Niša. Na pojedinim plantažama prinos može da dostigne i osam do 10 kilograma po stablu.
Plantaža na Fruškoj gori
Ognjen Jakšić, po obrazovanju arhitekta, odlučio je da podigne plantažu kako bi se oprobao u novom poslu i obezbedio dodatni prihod za porodicu. Sadnice je uvezao iz Sofije pre dve godine, a kako objašnjava, godži bobice najbolje uspevaju na zemljištu sa kiselijim pH vrednostima, na osunčanim i vetrovitim terenima. Biljka podnosi i jaku toplotu i hladnoću, ali zahteva redovno navodnjavanje, zbog čega je sistem za zalivanje gotovo neophodan za ozbiljnu proizvodnju.
- Pre nego što sam posadio godži bobice, zemljište sam obogatio organskim đubrivom, mešavinom ovčijeg, kozjeg i konjskog stajnjaka - navodi Jakšić.
Dodaje da vetar na padinama Fruške gore ima važnu ulogu, jer provetrava biljku i smanjuje rizik od štetočina. Najveći problem u uzgoju predstavlja pepelnica, koja se javlja u uslovima kombinacije kiše i jakog letnjeg sunca.
Prinos i razvoj plantaže
Jakšić ističe da se pun rod očekuje između treće i pete godine, kada se po jednom grmu može dobiti od 8 do 10 kilograma bobica.
- Plantažu sam podigao prošle godine, početkom juna, i već te godine bilo je više od kilograma roda po grmu. Ove godine očekujem još veći prinos - kaže on.
PREPORUKA
Tek što se oporavio od velikih gubitaka, Damira sačekala nova noćna mora - U pitanju su milioni
vest
Greška koja može skupo da košta malinare
vest
Koja biljka rađa više od grožđa i spada u jednu od najisplativijih za uzgoj? Čak je i stranci traže
vest
Prerada i proizvodi
Sve što sezonski radnici uberu tokom perioda od jula do novembra, Jakšić prerađuje u matični sok, čiju je proizvodnju pokrenuo prethodne godine. Ukus bobica je opor, kiselkast i jak, pa se dnevna konzumacija ograničava. Preporučena količina čistog soka za odrasle je do 0,5 mililitara dnevno, dok je za decu do 0,25 mililitara.
Zbog intenzivnog ukusa, sok se često meša sa jabukom „greni smit“ kako bi bio prihvatljiviji za konzumaciju, a i odrasli i deca ga mogu razblažiti vodom.
Dodatni proizvodi
Osim soka, planira se i proizvodnja ulja. Nakon ceđenja bobica ostaju koštice bogate uljem koje se koristi u kozmetičkoj industriji, u proizvodnji sapuna i krema. Ulje se koristi i za regeneraciju kože i kose, kao i za ublažavanje bora, a bogato je vitaminima A i E, piše Dnevnik.
Na domaćem tržištu u prodavnicama zdrave hrane najčešće se mogu naći sušene godži bobice uvezene iz Kine, dok domaći proizvođači sveže plodove i prerađene proizvode prodaju direktno sa plantaža ili putem online narudžbina kupcima širom zemlje.
Ulaganja i zarada
Ulaganja u hektar maline kreću se od oko 8.000 do 15.000 evra za podizanje zasada, dok godišnje održavanje iznosi još 3.000 do 6.000 evra, najviše zbog berbe i radne snage. Prinos se u proseku kreće od 8 do 15 tona po hektaru, uz otkupnu cenu od dva do četiri evra po kilogramu, što donosi prihod od 16.000 do 60.000 evra po hektaru. U zavisnosti od godine i tržišta, čista zarada može iznositi od oko 10.000 do 30.000 evra po hektaru, ali uz značajne oscilacije i rizike.
Ostavi komentar