Danska će imati najvišu starosnu granicu za penzionisanje u Evropi nakon što je njen parlament usvojio zakon kojim se ona podiže na 70 godina do 2040. godine
Još od 2006. godine, Danska je vezala zvaničnu starosnu granicu za penziju za očekivani životni vek i revidira je svakih pet godina. Trenutno je granica 67 godina, ali će porasti na 68 do 2030. i na 69 do 2035. godine.
Starosna granica od 70 godina važiće za sve osobe rođene posle 31. decembra 1970. Novi zakon je usvojen u četvrtak sa 81 glasom za i 21 protiv. Međutim, premijerka iz redova socijaldemokrata, Mete Frederiksen, izjavila je prošle godine da će princip automatskog pomeranja starosne granice za penziju s vremenom morati da se ponovo razmotri.
- Više ne verujemo da bi starosna granica za penziju trebalo automatski da se povećava - rekla je ona, dodavši da po mišljenju njene partije „ne možete samo stalno govoriti da ljudi moraju da rade još jednu godinu duže“. Protesti koje su podržali sindikati održani su u Kopenhagenu tokom poslednjih nekoliko nedelja u znak protivljenja povećanju starosne granice za penzionisanje.
U Švedskoj, najraniji uzrast za ostvarivanje prava na penziju je 63 godine. U Italiji je standardna starosna granica za penziju 67 godina, i kao u slučaju Danske, podložna je promenama na osnovu očekivanog životnog veka i mogla bi biti povećana 2026. godine.
U Velikoj Britaniji, osobe rođene između 6. oktobra 1954. i 5. aprila 1960. počinju da primaju penziju sa 66 godina. Za one rođene nakon tog datuma, starosna granica za državnu penziju postepeno će se povećavati.
U Francuskoj je 2023. godine usvojen zakon kojim je starosna granica zapenziju povećana sa 62 na 64 godine. Ova izuzetno nepopularna promena izazvala je proteste i nerede, a predsednik Emanuel Makron je morao da je progura kroz parlament bez glasanja.
Ostavi komentar