EUR 118,23 USD 100,96 CHF 101,74

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 28.05.18. :: 118.1654 rsd

Tekst objavljen: 02.08.2016 14:50        


Građani se tokom prvih sedam meseci ove godine najviše zaduživali u domaćoj valuti. Ovakvih pozajmica bilo 70 odsto. Gotovinski zajmovi najtraženiji. NBS kamatu smanjio 17 puta.

Dinarski kredit najsigurniji

U prvih sedam meseci ove godine, banke u Srbiji su građanima odobrile 70 odsto kredita u dinarima! Najviše su se uzimali gotovinski zajmovi u domaćoj valuti, i to u iznosu od oko 10 milijardi dinara, dok se stambene pozajmice i dalje traže u evrima, zbog niske kamatne stope.

Narodna banka Srbije je za poslednje tri godine svoju kamatu smanjila 17 puta i sada iznosi četiri odsto, što omogućava pre svega stanovništvu da se povoljnije zaduži. Tako su kamate u ovom periodu na kredite pale i do tri puta i sada se za građane kreću od sedam do 12 odsto na najtraženije keš zajmove.

Neke banke u svojoj ponudi imaju i dinarske stambene kredite, ali zbog kamate koja iznosi oko šest odsto ili duplo više nego što je u evrima, klijenti se radije opredeljuju za devizne pozajmice za kupovinu stanova. Ali kako dalje NBS bude smanjivao svoju referentnu kamatu, tako će i ovi krediti biti povoljniji za građane.

S druge strane, zaduživanje u svojoj valuti je najsigurnije, jer se ne zna u kom pravcu će se kretati kurs i evropska kamatna stopa, od koje zavisi cena stambenih zajmova.

- Imamo snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite i nastavićemo sa daljim procesom dinarizacije - ističe Jorgovanka Tabaković, guverner NBS.

- Štednja građana u domaćoj valuti je danas za oko tri puta veća nego na kraju 2012. godine. To je znak poverenja građana u domaću valutu, ali i stvaranje sredstava banaka za značajnije kreditiranje u dinarima. U prošloj godini je dve trećine kredita odobreno u našoj moneti. Taj trend je nastavljen i u 2016. godini.

Prema rečima Dijane Dragutinović, viceguvernera NBS, smanjivanje referentne kamate NBS uticalo je na pad troškova zaduživanja.

Istovremeno, održavajući stabilnost kursa, centralna banka je stabilizovala teret otplate zaduženih u evrima.

- U prilog tome govori činjenica da su problematični krediti posle osam godina rasta prošle godine stali - naglašava Dijana Dragutinović.
- Kao rezultat stabilnog kursa smanjeni su novi loši zajmovi. U prvih pet meseci ove godine, problematične pozajmice pale su sa 21,6 na 20,3 odsto.

Kada su u pitanju građani, i dalje je svaki deseti kredit teško naplativ. Najveće kašnjenje je u otplati dozvoljenih minusa, oko 15 odsto, i kreditnih kartica nešto više od 17 odsto. Najmanji problem je kod stambenih pozajmica. Od početka godine odobreno je više od 2.200 novih stambenih zajmova, ali se građani, i pored povoljnih kamata, teško odlučuju za ove pozajmice.

Dug od šest milijardi

Građani su se do sada zadužili oko šest milijardi evra. Od toga, više od polovine su zajmovi za kupovinu stanova, a ostalo su uglavnom gotovinske pozajmice. Potrošačke kredite retko ko da uzima i njihov nivo je već duže vreme oko 30 miliona evra. Kreditne kartice takođe nisu popularne zbog visokih kamata, koje se kreću od 24 do 30 odsto na godišnjem nivou. Iako je građanima, koji imaju 1,1 milion kreditnih kartica, odobren limit od oko 80 milijardi dinara, samo polovinu koriste.

Provizija proterala plastični novac

Svako od nas poseduje makar jednu platnu karticu u novčaniku. Kartičarstvo je u Srbiji odavno zaživelo, a banke svojim marketinškim aktivnostima reklamiraju kartice kao najsigurniji novac kojim se svaka kupovina obavlja lako i brzo. Ali sa više od šest miliona kartica, koliko je izdato, ne može da se plati baš sve.

Pekare, male prodavnice, zubari, kiosci, "bus plus", pojedini taksisti... ne primaju plastični novac. Razlog je, velika provizija bankara za korišćenje aparata i naplatu karticama.

Plaćanje participacija u domovima zdravlja moguće je obaviti samo gotovinom, a plaćanje usluga, doplata raznih uverenja u većini državnih ustanova nije moguće obaviti na licu mesta, već građani sa nalogom za uplatu moraju u prvu poštu ili banku. Takođe, prodavci na pijaci ne primaju kartice, frizeri, vodoinstalateri, električari... Takođe, karticom ne mogu da se plate komunalne usluge...

Tek od skoro je zaživelo plaćanje taksija karticama, ali još uvek ne u svim udruženjima. Većina malih trgovaca izbegava uvođenje plaćanja karticama. Razlog je jednostavan. Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluge.

- Pored toga što za korišćenje pos terminala banka uslovljava minimalni mesečni promet na računu, najčešća provizija koju banka uzima od prodavaca ide i do pet odsto na svaku transakciju uz mogućnost zadržavanja novca prodavca do jedne radne nedelje - navode bankari.

Upravo ovakvi cenovnici poslovnih banaka male trgovce teraju od prihvatanja kartica, jer bi u suprotnom bili prinuđeni da podignu cenu svojih usluga, što bi istrošene novčanike građana Srbije odvelo kod nekih drugih, jeftinijih, pa makar svaku kupovinu plaćali gotovinom.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
dinarski kredit kreditne kartce post terminali bankarske provizije