Zaposleni u Srbiji uskoro bi mogli da, bez podnošenja tužbi sudu, zahtevaju isplate pune zarade i drugih primanja od poslodavaca u postupku za mirno rešavanje radnih sporova, a isto će biti moguće i za zaposlene u javnom sektoru koji primaju platu.
Ovo je jedno od novih rešenja predviđeno Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, koji je trenutno na javnoj raspravi do 20. juna.
Pored ove novine Nacrt predviđa i niz drugih rešenja kojima je cilj da zaposlene poslodavce podstaknu da svoje sporove rešavaju pred Republičkom agencijom a mirno rešavanje radnih sporova u postupku pregovora, a ne pred sudom, kao i da budu sigurniji u rešenje svog spora.
Javna rasprava o Nacrtu zakona, u kojoj će učestvovati predstavnici državnih organa, udruženja poslodavaca, sindikati, nevladine organizacije i drugi zainteresovani za mirno rešavanje radnih sporova, sprovodi se od 31. maja do 20. juna.
Tim povodom Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja odrzanizuje 8. juna u Beogradu, 12. juna u Nišu i 14. juna u Novom Sadu okrugle stolove pod nazivom "Predstavljanje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova".
Nova zakonska rešenja koja će biti razmtrana tokom javne rasprave, tiču se proširenja nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu, što do sada nije bio slučaj.
Agencije je, za sada, nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade.
To znači da ukoliko je zarada prelazi iznos minimalne zarade, zaposleni moraju da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade. Ali ukoliko se usvoje predložena rešenja iz Nacrta, Agencija će biti nadležna za spor povodom pune zarade ali i plate.
Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.
Predloženim izmenama proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnina ili pogrebne usluge.
Rešenja iz Nacrta, pored ovih, predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.
Predloženim izmenama se precizira da je u sporovima u kojima je jedna strana u sporu javno preduzeće ili društvo kapitala, strana u sporu osnivač, odnosno lokalna samouprava ili Vlada Republike Srbije.
Takođe bi trebalo da se uvede obaveza miritelja da nakon neuspelih pregovora, na zahtev strane u sporu, preporuči na koji način može da se reši taj spor, odnosno da sam donese preporuku za rešenje spornih pitanja.
Kod individualnih radnih sporva suštinska izmena je što se arbitru nameće obaveza da strane u sporu tokom pregovora navodi da postignu sporazum koji će biti osnov za donošenje rešenja koje zadržava snagu pravosnažne sudske presude.
Kada su u pitanju sporovi povodom mobinga, praksa je pokazala da je sporazum jedini mogući način za uspešno okončanje spora povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu.
Predstojećim izmenama Zakona predviđeno je da se ovaj postupak okončava, u postupku pred Agencijom, samo ukoliko do tog sporazuma dođe. U suprotnom strane u sporu će biti upućene na postupak pred sudom u skladu sa posebnim zakonom koji reguliše tu materiju.
Na javnoj raspravi mogao bi da se nađe i predlog Sindikata da se i sporovi povodom radnog vremena uvrste u nadležnost Agencije.
Na izmenama zakona radili su predstavnici sva tri socijalna partnera, tako da radnu grupu pored predstavnika sindikata, čine i članovi poslodavaca i Vlade Srbije.
Pored izmena Zakona, u planu je donošenje Etičkog kodeksa miritelja i arbitara kao i uvođenje službenih legitimacija za njih.
Ostavi komentar