Dombrovskis: Oporavak evropskih država dobija na zam

BRISEL, 6. maja (Tanjug) - Prema novoj prolećnoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije će u ovoj godini iznositi 1,8 odsto, odnosno 1,5 odsto u evrozoni. "Oporavak evropskih država dobija na zamajcu", izjavio je potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog, Valdis Dombrovskis.

BRISEL, 6. maja (Tanjug) - Prema novoj prolećnoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije će u ovoj godini iznositi 1,8 odsto, odnosno 1,5 odsto u evrozoni.
"Oporavak evropskih država dobija na zamajcu", izjavio je potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog, Valdis Dombrovskis.
Za 2016. godinu Komisija predvidja rast od 2,1 odsto u EU i od 1,9 odsto u evrozoni.
"Medjutim, iako su to ohrabrujuće informacije, moramo osigurati da taj oporavak bude trajan, drugim rečima - održiv, što se može ostvariti delovanjem u tri prioritetna područja, a to su strukturne reforme, pojačano ulaganje i podsticanje fiskalne odgovornosti, uz istovremeno rešavanje izazova specifičnih za pojedine države članice", dodao je Dombrovskis.
Sa druge strane, evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja, oporezivanje i carinu, Pjer Moskovisi, kaže da privreda EU prolazi kroz najvedrije proleće u proteklih nekoliko godina.
"Na pozitivna kretanja utiču kako spoljni faktori, tako i mere koje sada počinju donositi plodove. Medjutim, moramo učiniti još više kako bismo osigurali da se ovaj oporavak i nastavi. Ostvarivanje ulaganja, sprovodjenje reformi i nastavak odgovornih fiskalnih politika su od ključnog značaja za postizanje trajnog rasta i zapošljavanja koje je Evropi potrebno", izjavio je Moskovisi.
Najnovije prognoze Komisije za 2015. godinu su za 0,1 odnosno 0,2 procentna poena više od predvidjenog pre tri meseca.
U izveštaju objavljenom na zvaničnoj stranici Evropske komisije se navodi da privredni rast u Evropskoj uniji ostvaruje korist od povoljnih ekonomskih pokazatelja, i da ti kratkoročni faktori podupiru blagi ciklični rast u EU.
Članice Unije istovremeno imaju koristi od brojnih pozitivnih faktora, poput cena nafte koje su i dalje relativno niske, stabilnog globalnog rasta, nastavka deprecijacije evra, ali i ekonomskih politika Evropske unije, navodi se u najnovijoj prolećnoj prognozi.
U monetarnom smislu, kvantitativno labavljenje Evropske centralne banke (ECB) snažno utiče na finansijska tržišta, te doprinosi nižim kamatnim stopama i očekivanom poboljšanju uslova kreditiranja. S obzirom na to da je generalni pristup fiskalnoj politici u EU uglavnom neutralan, tj. nema zatezanja niti popuštanja, i fiskalna politika podupire rast. Sprovodjenje strukturnih reformi i Investicionog plana za Evropu trebalo bi da, s vremenom, počnu donositi rezultate, navodi se u izveštaju Komisije.
Rastu BDP-a najviše doprinosi domaća potražnja, uz očekivani ubrzani rast privatne potrošnje u ovoj godini i oporavak ulaganja u narednoj godini, navodi se u izveštaju.
U izveštaju Komisije se navodi i da privredni rast, medjutim, nije jednak u svim državama članicama, ali da će gotovo sve države uskoro osetiti uticaje povoljnih ekonomskih pokazatelja. Medjutim, koliko će svaka država od tih faktora imati koristi zavisiće od njihove osetljivosti na niže cene nafte, a naročito od deprecijacije evra.
Kvantitativno labavljenje ECB verovatno će snažnije uticati na zemlje sa prethodno strogim uslovima kreditiranja. U nekim državama članicama, medjutim, taj pozitivni efekat kvantitativnog labavljenja na bankarsko kreditiranje može biti smanjen zbog relativno slabog nivoa osnovnog kapitala i visokog nivoa nenaplativih kredita, ocenjuje Komisija.
Kada je reč o inflaciji, procene Komisije su da će inflacija u prvoj polovini 2015. i dalje biti približna nuli, uglavnom zbog pada cene energenata. Ipak, potrošačke cene bi trebalo da u drugoj polovini godine porastu i još više u 2016. godini, kao posledica povećanja domace potražnje i smanjenih efekata nižih cena sirovina i rasta uvoznih cena podstaknutih deprecijacijom evra. Očekuje se rast godišnje inflacije u EU i evrozoni sa 0,1 odsto ove godine na 1,5 odsto u 2016.
Situacija na tržištu rada se, prema ocenama Komisije, polako oporavlja, pri čemu snažnija privredna aktivnosti ima pozitivan uticaj na rast zaposlenosti, dok je nezaposlenost, iako beleži trend smanjenja, i dalje visoka.
Ove godine, Komisija predvidja da će se nezaposlenost smanjiti na 9,6 odsto u EU, odnosno na 11,0 odsto u evrozoni kada se poboljšanja na tržištu rada prošire na sve sektore. Budući da se u 2016. očekuje još snažniji privredni rast, taj trend bi trebalo da se nastavi, pogotovo u državama koje su nedavno sprovele reforme na tržištu rada. Tako se očekuje da će se u 2016. nezaposlenost smanjiti na 9,2 odsto u EU, odnosno na 10,5 odsto u evrozoni.
Komisija je, takodje, ukazala na nastavak obaranja budžetskog deficita u članicama EU, navodeći da su fiskalni izgledi u EU i evrozoni sve bolji, zahvaljujući merama prilagodjavanja sprovedenim u poslednjih nekoliko godina, snažnijoj privrednoj aktivnosti i nižim kamatnim stopama na javni dug.
Čak i uz uglavnom neutralnu fiskalnu politiku, očekuje se da će se u EU učešće budžetskog deficita u BDP-u smanjiti sa 2,9 odsto iz 2014. na 2,5 odsto u ovoj godini i 2,0 odsto u sledećoj, dok je u evrozoni predvidjeno smanjenje sa 2,4 odsto iz 2014. na 2,0 odsto u 2015. i 1,7 odsto u 2016. godini.
Komisija smatra da je u oba regiona, udeo javnog duga u BDP-u doživeo svoj vrhunac u 2014., te bi se u ovoj i sledećoj godini trebao smanjiti, zbog čega će, prema predvidanjima, u 2016. iznositi 88,0 odsto u EU odnosno 94,0 odsto u evrozoni.
Rizici povezani s ekonomskim izgledima su, kako ocenjuje Komisija, uglavnom uravnoteženi, dok bi rast BDP-a mogao biti veći od očekivanog, ako se povoljni uticaji produže ili se pokažu snažnijim nego što je to bilo predvidjeno.
Medjutim, rast BDP-a mogao bi biti razočaravajući, ako geopolitičke napetosti porastu ili ukoliko dodje do poremećaja na finansijskim tržištima, poput normalizacije monetarne politike u Sjedinjenim Americkim Državama. Rizici u pogledu inflatornih izgleda su se smanjili kao odgovor na kvantitativno labavljenje ECB i povecanje izgleda za rast, zaključuje Komisija.