FRANKFURT, 21. jula (Tanjug) - Ne očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) na današnjoj redovnoj sednici objaviti bilo kakve nove mere, ali bi mogla nagovestiti nove podsticaje za septembar kada će se osetiti stvarne posledice Bregzita, kažu analitičari.
Pošto "na stolu" nisu dodatno smanjenje kamata ni druge mere, pažnja investitora će biti fokusirana na ono što predsednik ECB-a, Mario Dragi, ima da kaže o mogućim posledicama neočekivane odluke britanskih glasača za izlazak te zemlje iz Evropske unije po ekonomiju evrozone ,ocenjuju posmatrači, a prenosi Frans pres.
"U trenutku održavanja sednice, Upravni savet ECB-a će imati vrlo ograničene informacije o kratkoročnom uticaju Bregzita, kaže ekonomista italijanske Unikredit banke, Marko Vali.
Početno previranje na finansijskim tržištima je oslabilo u nedeljama posle referenduma.
Ipak, ekonomisti i analitičari su zabrinuti u pogledu stvarnih ekonomskih posledica, koje tek počinju da se materijalizuju i koje će se pokazati u zvaničnim statistikama tek nedeljama ili mesecima kasnije.
U Nemačkoj, najjačoj evropskoj ekonomiji, istraživanje koje je sproveo stručni tim ekonosmkog instituta ZEW pokazlo je da je pomno praćeno raspoloženje investitora palo na najniži nivo u gotovo četiri godine kao reakcija na glasanje za Bregzit.
Podaci ZEW-a "će delimično biti razlog za zabrinutost, što dodatno podržava naše mišljenje da će Dragijev govor... biti odmerenog tona" na redovnoj konferenciji za novinare nakon sastanka, ocenjuje ekonomista Berenberg banke, Florijan Hense.
Tokom poslednjih nekoliko godina, ECB je pribegla lepezi različitih mera kako bi privredu evrozone podigla na noge.
Pored ostalog, snizila je kamatne stope na najniži nivo ikada, pumpa ogromne količine likvidnosti u finansijski sistem putem programa jeftinih kredita za banke, pokrenula je program kupovine aktiva vredan 80 milijardi evra mesečno, u pokušaju da pogura hronično nisku inflaciju u regionu jedinstvene valute.
Inflacija u evrozoni iznosila je samo 0,1 odsto u junu, daleko ispod ciljanog nivoa ECB-a od nešto ispod 2,0 procenta, koji centralna banka smatra da bi vodio ka zdravom ekonomskom rastu.
Ipak, postoje signali da mere ECB-a počinju da daju rezultate, navodi francuska agencija.
"Banka možda neće reagovati ove nedelje, ali mora ubrzo da učini nešto više za podsticanje privrednog rasta i inflacije", pišu analitičari Kepital Ekonomiksa.
"Dragi će želeti da uveri tržišta da mu je ostalo ''dovoljno strela u tobolcu'' za odapinjanje novih mera"Banka možda neće reagovati ove nedelje, ali mora ubrzo da učini nešto više za podsticanje privrednog rasta i inflavije", pišu analitičari Kepital Ekonomiksa.
"Dragi će želeti da uveri tržišta da mu je ostalo ''dovoljno strela u tobolcu'' za preduzimanje daljih koraka", slože se Frenk Diksmajer iz Alijanca.
Do sastanka u septembru, Upravni savet će ipak biti "naoružan" sa više pouzdanih pokazatelja i kvartalnim prognozama stručnjaka ECB-a, potrebnih za uobličavanje narednih poteza.
"Kombinacija slabijeg rasta, nešto niže inflacije i rast rizika po finansijsku stabilnost, verovatno će ubediti Upravni savet da produži mere kvantitaivnog labavljenja za još šest meseci, bar do septembra 2017. godine", smatra Vali iz Unikredita.
Ostavi komentar