FRANKFURT, 29. aprila (Tanjug) - Evropska centralna banka (ECB) je danas povećala obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za 1,4 milijarde evra, pa je grčkim bankama sada na raspolaganju ukupno 76,9 milijardi evra, izjavio je neimenovani izvor upoznat sa situacijom. Uzimajući u obzir preostala neikorišćena sredstva, grčkim bankama je do kraja nedelje na raspolaganju ukupno tri milijarde evra, rekao je izvor,a prenela agencija Frans
FRANKFURT, 29. aprila (Tanjug) - Evropska centralna banka (ECB) je danas povećala obim Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) za 1,4 milijarde evra, pa je grčkim bankama sada na raspolaganju ukupno 76,9 milijardi evra, izjavio je neimenovani izvor upoznat sa situacijom.
Uzimajući u obzir preostala neikorišćena sredstva, grčkim bankama je do kraja nedelje na raspolaganju ukupno tri milijarde evra, rekao je izvor,a prenela agencija Frans pres.
Podaci centralne banke Grčke ukazali su na nešto slabiji tempo pada depozita u grčkim bankama u martu, koji su, kako se navodi, smanjeni za 1,91 milijardu evra na 138,55 milijardi evra sa februarskih 140,47 milijardi evra, a mart je šesti uzastopni mesec pada.
Grčke banke zavise od ECB, ali centralna banka evrozone više ne prihvata državne obveznice Atine kao kolateral za dodelu pozajmica. Ranije je to činila pod posebnim mehanizmom, ali je taj program ukinut sve dok grčke vlasti ne postignu dogovor sa svojim medjunarodnim kreditorima.
Bez tog mehanizma, grčke banke se oslanjaju samo na vanrednu pomoć za likvidnost, što je mnogo skuplje od uobičajenih operacija centralne banke za refinansiranje.
Grčkim bankama su očajnički potrebna sredstva za održavanje likvidnosti, pošto su od početka decembra prošle godine do kraja februara 2015, pojedinci i preduzeća povukli 25 milijardi evra sa bankovnih računa u strahu da će zemlja bankrotirati.
Grčka, kojoj ponestaje gotovine, poručila je partnerima iz evrozone u februaru da će do kraja aprila postići sporazum sa kreditorima o listi reformi neophodnih za oslobadjanje preostale tranše iz paketa medjunarodne pomoći. Do postizanja sporazuma, medjutim, Atina ostaje bez pristupa sredstvima iz paketa pomoći, zbog čega joj, kako se ocenjuje, preti bankrot, a možda i izlazak iz evrozone.
Ostavi komentar